Četvrtak, 31. Maj Petak, 1. Juni Subota, 2. Juni

PSIHOLOGIJA U PROCESU TRANZICIJE
Mikloš Biro
Filozofski fakultet, Novi Sad

Da li je promena vlasti dovoljna za prelazak jednog društva u demokratiju? Šta psihologija ima i može da ponudi u procesu tranzicije našeg društva ka demokratiji i tržišnoj privredi?
Odgovori na ova pitanja biće prvo potraženi u analizi ispitivanja javnog mnjenja Srbije, odnosno u proceni vrednosnih orijentacija (pre svega autoritarnosti) i stavova prema demokratskim vrednostima u našoj populaciji. Autor će potom ponuditi teze za raspravu o glavnim temama 49. naučno-stručnog skupa, ukazujući na psihološke prepreke uključivanja našeg čoveka u tržišnu privredu i mogući doprinos psihologije rešavanju ovih problema; analizirajući, potom, značaj obrazovanja za razvoj demokratije i obrazovanja za demokratiju u njenom učvršćivanju, te potrebu za transformacijom univerziteta radi adekvatnijeg uključivanja u tržište znanja. Na kraju, autor će se pozabaviti problemima društva koje je dugi niz godina bilo u krizi i ukazati na naučna saznanja o mogućnostima prevencije stresnog poremećaja.

ISTRAŽIVAJE UTICAJA ORGANIZACIJSKE KULTURE NA
ORGANIZACIJSKU INTEGRISANOST UPOSLENIH
Branislav Čukić
Filozofski fakultet, Novi Sad

Jedan od segmenata krize privrednog sistema u tranziciji je dezintegrisanje i degradacija njegovih ljudskih resursa. Jedan od puteva izlaska iz krize je restruktuiranje ljudskih resursa preduzeća, kao njihov novi razvoj i novo integrisanje u sistemskim promenama. Prema poznatim istraživanjima, stanje organizacijske kulture je jedan od bitnih regulativa dezintegrisanja, odnosno integrisanja, ljudskih resursa. Najzad, doktrina ljudskih resursa nas upućuje da se poslovnom filozofijom vodećih firmi kao i restruktuiranjem privrednog sistema može menjati organizacijska kultura i bitno poboljšati integrisanost ljudskih resursa. To je problemski kontekst ovog istraživanja i ostalih radova na našem simpozijumu.
U okviru istraživačke teme "Kriza organizacijsko poslovne kulture u tranziciji i vrednosna orijentacija mladih" tokom proteklih 5 godina, nastale su dve baterije instrumenata - za merenje organizacijske kulture i za merenje integrisanosti ljudskih resursa organizacije. Upotpunjene verzije ovih instrumenata su, aprila 2001.g. primenjene na uzorcima od ukupno 245 ispitanika zaposlenih u dva preduzeća u Novom Sadu i u Nišu. Posle odgovarajućih faktorizacija, serijom regresionih analiza je utvrđen uticaj 9 faktora organizacijske kulture na 4 faktora organizacijske integrisanosti uposlenih. Koeficijenti višestruke korelacije su se kretali od R=0,35 do R=0,62 i svi bili znatno iznad nivoa značajnosti od p > 0,01.

ELEMENTI ORGANIZACIJSKE KULTURE U ISTRAŽIVANJU UTICAJA ORGANIZACIJSKE KULTURE NA INTEGRISANOCT LJUDSKIH RESURSA.
Radojica Bojanović
Filozofski fakultet, Beograd

-

RELACIJE LOKUSA KONTROLE U ORGANIZACIJI I INTEGRISANOST ZAPOSLENIH
Mirjana Franceško
Filozofski fakultet, Novi Sad

Cilj istraživanja je da se utvrde relacije između lokusa kontrole i organizacijske integrisanosti, operacionalizovane kao predanost i privrženost organizaciji i zadovoljstvo poslom. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 323 zaposlene osobe u četiri preduzeća u Paraćinu i Novom Sadu. Faktorskom analizom izdvojena su dva faktora lokusa kontrole: spoljašni i unutrašnji lokus kontrole. Rezultati regresione analize pokazuju da su spoljašnji i unutrašnji lokus kontrole značajni prediktori predanosti i privrženosti organizaciji, kao i zadovoljstva poslom. Dobijeni koefincijenti multiple korelacije kreću se u intervalu od R = 0.22 do R = 0.47.

KANONIČKE RELACIJE INTERESOVANJA SA INTEGRISANOŠĆU UPOSLENIH
Gordana Božić
Centar za socijalni rad, Stara Pazova
Branislav Čukić
Filozofski fakultet, Novi Sad

Ovaj rad, kao komplementarni deo istraživačkog projekta "Kriza organizacijsko poslovne kulture u tranziciji i vrednosna orijentacija mladih", predstavlja istraživanje kanoničkih relacija između interesovanja uposlenih, s jedne, i njihove integrisanosti u radnoj organizaciji, s druge strane. Pretpostavka istraživanja je da je organizacijska integrisanost uslovljena interesovanjima uposlenih, koje odražavaju odgovarajuće kulturne vrednosti.
Varijable uključene u kanoničku korelacionu analizu su bile 8 faktora interesovanja naspram 10 faktora organizacijske integrisanosti.Rezultat je bilo utvrđivanje dva para statistički značajnih kanoničkih faktora, kojima je naša predpostavka potvrđena.Pokazalo se da vrednosna orijentacija na "tehniku, nauku i zdrav život" uslovljava "prvrženost pre poslu nego organizaciji", dok orijentacija na "mistično i praktično na suprot zdravom životu" uslovljava "traženje zarade uz averziju prema poslu".

RELACIJE OPAŽANJA RADNIH ULOGA I ORGANIZACIJSKE PREDANOSTI
Branislav Čukić
Filozofski fakultet, Novi Sad
Dobrila Vujić
Zastava D.D., Beograd

Za potrebe istraživanja "Kriza organizacijsko poslovne kulture u tranziciji i vrednosna orijentacija mladih" napravljena su dva instrumenta za ispitivanje opažanja radnih uloga, u okviru baterije za merenje organizacijske kulture -"opažanje uloge direktora" i "opažanje uloge uposlenih". U istom istraživanju, u bateriji za merenje organizacijske integrisanosti korišćen je i poznati instrument za "predanost organizaciji" - OCQ. Kao segment utvrđivanja uticaja organizacijske kulture na integrisanost ljudskuh resursa, posebno su ispitivane relacije opažanja radnih uloga na predanost organizaciji, upotrebom navedenih instrumenata na uzorcima od ukupno 280 ispitanika, u jednom preduzeću iz Novog Sada i jednom iz Sombora. Prethodno utvrđenih 9 faktora opažanja uloga direktora i uloga uposlenih uključeni su u tri reegresione analize, kao prediktori jednog po jednog od ukupno triju faktora organizacijske predanosti. Sva tri koeficijenta multiple korelacije su bili značajni (R1 = 0,45 , R2 = 0,36 i R3 = 0,45) pa je time potvrđen uticaj opažanja radih uloga na organizacijsku predanost. Odgovarajući multipli korelati su omogućili uvid u modalitete uticaja kulturnih obrazaca ponašanja u radnim ulogama na organizacijsku predanost uposlenih.

FAKTORI STILA RUKOVOĐENJA - REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Mirjana Franceško
Filozofski fakultet, Novi Sad

Cilj istraživanja je da se utvrde relacije između osobina ličnosti, socio-demografskih obeležja rukovodilaca i situacionih činilaca, sa jedne strane, i stila rukovođenja, sa druge strane. Pri tome proučavane su relacije između tri grupe faktora i dve dimenzije stila rukovođenja: a) autokratsko nasuprot demokratskom rukovođenju i b) orijentacija ka ljudima nasuprot orijentacije ka zadacima. Istraživanjem je obuhvaćeno 334 rukovodioca iz dvadeset preduzeća, svih nivoa rukovođenja. Rezultati regresione analize pokazuju da su značajni činioci autokratskog i demokratskog stila rukovođenja: težnja ka moći, procene rukovodilaca o karakteristikama radnika, nivo samopouzdanja, atribucioni stil i pol ispitanika. Značajni činioci orijentacije ka ljudima i ka zadacima su: nivo samopouzdanja, atribucioni stil, nivo obrazovanja i nivo rukovođenja, kao i dužina rukovođenja istom radnom grupom.

BRAJFILD-ROTOVA SKALA OPŠTEG ZADOVOLJSTVA POSLOM KAO PREDIKTOR PONAŠANJA UDALJAVANJA
Branislav Kosanović, Vanja Vučetić i Miraš Čukić
Filozofski fakultet, Novi Sad

Namera ovog rada je bila da utvrdimo da li odnos (zadovoljstvo) prema poslu utiče na privrženost, te u nekom širem kontekstu može da bude prediktor ponašanja udaljavanja. Uzorak ovog istraživanja obuhvatio je 602 radnika oba pola, iz šest državnih organizacija različitih delatnosti iz Sombora, Novog Sada i Paraćina, pri čemu uzorak organizacija možemo posmatrati kao prigodan, dok je uzorak radnika-ispitanika unutar organizacija bio slučajan. Istraživanje je sprovedeno tokom 1998. 1999. i 2000. godine. Kao skup prediktorskih, nezavisnih varijabli korišćena je 18-ajtemska Brajfild-Rotova skala za merenje opšteg zadovoljstva poslom (Brayfield & Rothe, 1957), čija pouzdanost proverena Kronbahovim alfa koeficijentom na ovom uzorku iznosi (=0.877. Radi provere hipotetske valjanosti, skala je podvrgnuta i faktorskoj analizi. Uz primenu normalizovanog Varimax postupka rotacije faktora, izolovana su dva faktora, koje praktično možemo nazvati faktorima opšteg zadovoljstva i nezadovoljstva. Drugu grupu varijabli, zavisnih odnosno kriterijskih, činile su tri varijable iz skupine varijabli privrženosti, tj. spremnosti da se ostane ili napusti radna organizacija. U svrhu obrade dobijenih podataka izvedene su tri "stepwise" multiple regresione analize, a vrednosti koeficijenata multiple regresije kretali su se u rasponu od R=0.377 do R=0.472.

RELACIJE IZMEĐU ZADOVOLJSTVA POSLOM I ORGANIZACIJSKE PREDANOSTI ZAPOSLENIH U ŽELEZNIČKO TRANSPORTNOM PREDUZEĆU NOVI SAD
Branislav Kosanović, Dušica Kokotović
Filozofski fakultet, Novi Sad

Zadovoljstvo poslom operacionalizovano je i mereno 18-ajtemskom Brajfild-Rotovom skalom opšteg zadovoljstva poslom (Brayfield & Rothe, 1957), dok je organizacijska predanost operacionalizovana i merena varijablama preuzetim iz upitnika Organizational Commitment Questionnaire - OCQ (Mowday, Steers & Porter, 1979). Oba primenjena instrumenta imaju zadovoljavajuću pouzdanost utvrđenu Kronbahovim alfa koeficijentom (za Brajfild-Rotovu skalu (=0.86, dok je za OCQ (=0.85). Istraživanje je obuhvatilo ukupno 158 radnika oba pola zaposlena u žTP Novi Sad, a sprovedeno je tokom aprila 2001 godine. Za potrebe utvrđivanja i ispitivanja relacija između ova dva skupa varijabli korišćen je multivarijatni model kanoničke korelacione analize. Dobijena su dva para statistički značajnih kanoničkih dimenzija. Kanonička korelacija prvog para ekstrahovanih kanoničkih dimenzija iznosi R=0.85 (p=0.00) i nedvosmisleno ukazuje na visoku pozitivnu povezanost između ispitivanih konstrukata, dok je korelacija za drugi par kanoničkih dimenzija nešto niža i iznosi R=0.64 (p=0.01) a svojom strukturom više ukazuje na povezanost između određene "nezainteresovanosti" za organizaciju i relativnog nezadovoljstva istom.

ZADOVOLJSTVO RADNOM SITUACIJOM I PRIVRŽENOST ORGANIZACIJI
Zorica Marković
Filozofski fakultet, Niš
Branislav Čukić
Filozofski fakultet, Novi Sad

U okviru poslednje faze projekta"Kriza organizacione kulture i vrednosne orijentacije mladih u tranziciji" izvršeno je istraživanje na uzorku od 237 ispitanika, 150 ispitanika uposlenih u ŽTP -u u Novom Sadu i 87 ispitanika uposlenih u fabrici "Profesional" Elektronske industrije u Nišu. Cilj istraživanja je bio proveravanje predpostavke da će radnici "nastaviti sa učestvovajem u organizaciji" ukoliko su zadovoljni ravnotežom onoga čto dobijaju od organizacije sa svojim ličnim doprinosima organizaciji (po teorije organizacione ravnoteže Sajmona, Smitbarga i Tompsona). Činioci organizacijske ravnoteže su u, ranijim fazama projekta, operacionalizovani kao suskupina od 6 nezavisnih varijabli. U ukupno 9 analiza višestruke regresije sukcesivno su uključivane kao zavisne varijable "privrženost organizaciji nasuprot lakoći njenog napuštanja", tri faktora organizacijske predanosti (OCQ) i pet faktora "motiva biranja novog zaposlenja", koje su inače ulazile u bateriju za merenje organizacijke integrisanosti ljudskih resursa, u pomenutom širem projektu. Ovim regresionnim analizamo je utvrđeno 6 statistički značajnih R - koeficijenata sa vrednostima od 0,25 do 0,49. Analizom odgovarajućih multiplih korelata, potvrđena je primenjivost modela organizacijske ravnoteže u istraživanju integrisanosti ljudskih resursa, u našim uslovima.

Prva stranica | O Subotici | Program Sabora | Rezimei [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ]
| Radovi | Donatori | CPP - najnovija izdanja