Sreda, 30. Maj Petak, 1. Juni Subota, 2. Juni

KO JE KREATOR KOMUNIKACIJSKOG KONTEKSTA U VRTIĆU?
Mirjana Stanković - Đorđević
Filozofski fakultet, Niš
Viša škola za obrazovanje vaspitača Pirot,
Dom zdravlja, Pirot

Govor predstavlja, zbog svog odnosa sa intelektualnim razvojem, značajnu komponentu vaspitno-obrazovnog rada u vrtićima. Iz konteksta uloga vaspitača izdvajamo ulogu vaspitača partnera u komunikaciji i kreatora komunikacijskog konteksta u asimetričnom dijadnom odnosu vaspitač - dete.
Deca na predškolskom uzrastu uče sponatano - reaktivno i u onoj meri u kojoj je program vaspitača i njihov program. Deca u komunikaciji nisu pasivni primaoci inputa iz spoljašnje sredine, već aktivni učesnici u interpersonalnim susretima. Analizirali smo govorne akte dece prilikom uobičajenih aktivnosti u vrtiću u četiri vaspitne grupe tokom 20 radnih dana - snimanjem na audio-traku desetominutnih govornih sekvenci, kontrastirajući neposredno prisustvo - odsustvo vaspitača i ličnost vaspitača - podsticajni i manje podsticajni za razvoj govora. Pri analizi govornih akata - epizoda komunikacije koristili smo donekle modifikovanu taksonomiju komunikativnih funkcija Ninija i Snou (Ninio and Snow, 1996); pri tom smo podelili na funkcije na prave i pseudo funkcije, s obzirom na njihov doprinos komunikaciji. Prave komunikativne funkcije su bile pregovaranje, označavanje, diskusija, vrednovanje i govor pri igri, a pseudo - reprodukcija, vođeni odgovori i pseudo inicijativna deteta ka vaspitaču.
Rezultati pokazuju da vaspitači podstiču razvoj pseudo komunikativnih funkcija govora - reprodukciju, doslovne odgovore, guše inicijativu dece, a manje podstiču prave komunikativne funkcije govora, koje su među decom zastupljenije kad vaspitač nije u neposrednom kontaktu sa decom, dok se ličnost vaspitača nije pokazala kao determinišući činilac za pojavu pravih, komunikativnih funkcija govora. Vaspitači "jure" program i ostvarenje planiranih aktivnosti, polazeći od svojih potreba, a ne od potreba dece, što guši pravu komunikaciju. Aktivne astvaralačke metode učenja - govorno stvaralaštvo, govorne radionice, predstavljaju način prevazilaženja komunikacijskog jaza između dece i vaspitača.

EDUKACIJA EDUKATORA - JEDAN MODEL
Gera Ibolya
Filozofski fakultet, Novi Sad
Dragana Babić
Ministarsvo prosvete i sporta, odeljenje u Novom Sadu

Ima mnogo dobrih programa za rad sa decom koji su ponuđeni vaspitačima predškolske dece. No, čini se da praksa ipak to ne odražava. Kao da seminari i edukacije ne podstiču u dovoljnoj meri profesionalni razvoj vaspitača.
Značajnu ulogu u primeni tih programa imaju i stručni saradnici (pedagozi i psiholozi ) koji su zaduženi u predškolskim ustanovama da prate i unapređuju rad vaspitača. Posebnu teškoću u radu stručnih sardnika predstavlja slabo opšte i metodičko, a posebno pedagoško i psihološko znanje koje vaspitači dobijaju svojim školovanjem na Višim pškolama za obrazovanje vaspitača koje su preživele pravu eroziju kvaliteta u poslednjoj deceniji.
Ne može se reći niti za psihologe i pedagoge da su dovoljno pripremljeni tokom osnovnih studija za stručno usavršavanje vaspitača.
Ovde želimo da prikažemo jedan model osposobljavanja stručnih saradnika za efikasniji rad sa vaspitačima na njihovom profesionalnom razvoju. Model smo izgradile kao deo implementacije programa za podsticanje dečjeg samopoštovanja, koji se razvija i širi od 1993.g. uz podršku UNICEFa i Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Neposredan cilje ovog osposobljavanja je da unapredi rad stručnih saradnicika sa vaspitačima, kako bi ovi što šire i profesionalno zrelije podsticali dečje samopoštovanje.
Ovo je prikaz jednog modela edukacije edukatora ili, tačnije, kako pomoći psiholozima i pedagozima da podstiču profesionalni razvoj vaspitačasa posebnim naglaskom na podsticanju samopoštovanja dece u preškolskim ustanovama.

UTICAJ SOCIO-EKONOMSKOG STATUSA MAJKE, HRONOLOŠKE DOBI MAJKE I (NE)POTPUNOSTI PORODICE NA KONFIGURACIJU PSIHOPATOLOŠKIH OSOBINA LIČNOSTI MAJKE, VASPITNIH POSTUPAKA I PSIHOPATOLOŠKIH OSOBINA DETETA
Nadežda Rodić,
Viša škola za obrazovanje vaspitača, Subotica

Nizak socio-ekonomski status majke (meren školskim obrazovanjem majke) u značajnoj meri dovodi do formiranja specifične depresivne reakcije majke (neprijateljski stav prema sebi i svojoj mikrosocijalnoj sredini), koja generiše anksiozno-depresivni sindrom deteta. Samo unutar grupa majki sa niskim i nižim socio-ekonomskim statusom postoji povezanost između psihopatoloških osobina (neurotska depresivna sociopatija) i modela odbacivanja deteta (nezainteresovanost i zanemarivanje deteta). Takođe, unutar tih grupa majki prisutna je jedna generalna emocionalna alijenacija od deteta (nezainteresovanost i zanemarivanje, afektivno odbacivanje deteta), koja dovodi do anksiozno - depresivnog sindroma deteta.
Psihopatološke osobine majke (depresivna sociopatija) i agresivnost deteta u znatno većoj meri je prisutna unutar nepotpunih porodica (posebno gde detet živi sa majkomj i očuhom), gde je i u znatno većoj meri prisutan model odbacivanja deteta - verbalna agresivnost i kažnjavanje deteta.
Rađanje deteta u maloletnoj ili ranoj punoletnoj dobi je u pozitivnoj korelaciji sa psihopatološkim osobinama majke, ali to ne dovodi do generisanja psihopatoloških osobina deteta, niti modela odbacivanja deteta.

JEDNA PROVERA EFEKATA SUBTRAKTIVNE DVOJEZIČNE SITUACIJE NA OBRAZOVNU EFIKASNOST UČENIKA
Lajoš Genc,
Filozofski fakultet, Novi Sad
Bojana Otoranov,
Tehnička škola "Jovan Vukanović", Novi Sad

U predviđanju uticaja jezički i kulturno heterogene sredine na opšte kognitivno i govorno funkcionisanje polazi se od razlikovanja aditivne i subtraktivne dvojezične situacije. Stimulativni efekti se očekuju u aditivnoj situaciji kada se jezici i kulture podjednako vrednuju, a otežavajući kod subtraktivne situacije, kada se jedan od jezika preferira. U istraživanju je proverena pretpostavka da povećanje elemenata subtraktivne sredine (promenom nastavnog jezika) na uzrastu od 11 i 15 godina dovodi do pada u školskom postignuću. 109 učenika eksperimentalne grupe promenila je nastavni jezik posle 4. ili 8. razreda osnovne škole. Njihov opšti školski uspeh upoređen je sa postignućem učenika kontrolne grupe (N=109). Uspeh dve, po parovima ujednačene grupe, bio je isti pre promene nastavnog jezika. Pad u školskom postignuću na oba uzrasta se pokazao značajno većim kod učenika eksperimentalne grupe. Rezultati potvrđuju pretpostavku da se povećanjem subtraktivnih elemenata u jezički heterogenom okruženju smanjuje efikasnost učenika i mogu se teorijski osmisliti pojmovima dvostruke polujezičnosti i površinske jezičke kompetencije.

UTICAJ SAGLASNOSTI UČITELJA I UČENIKA U OPAŽANJU OSOBINA NA ŠKOLSKO POSTIGNUĆE
Tatjana Tubić
Učiteljski fakultet, Sombor

Proučavanju faktora koji utiču na školsko postignuće pristupa se sa stanovišta socijalne percepcije, uz korišćenje fenomenološkog konceptualnog okvira. Osnovni problem istraživanja usmeren je ka utvrđivanju saglasnosti između učitelja i učenika različitog školskog uspeha u opažanju osobina koje utiču na školsko postignuće. Rezultati dobijeni na uzorku od 163 učenika četvrtog razreda i njihovih učitelja primenom ekvivalentnih formi skala procene pokazuju da je saglasnost u većoj meri povezana sa opažanjem učitelja nego sa opažanjem učenika. Uenici različitog školskog uspeha se među sobom značajno razlikuku u saglasnosti sa učiteljem u opažanju inteligencije, motivacije i osobina ličnosti. Razdvajanju između grupa učenika različitog školskog uspeha najviše doprinose varijable koje se odnose na samoopažanje učenika. Pol učenika, takođe, uslovljava razlike u opažanju i samoopažanju osobina: devojčice koje postižu odličan školski uspeh najbolje se slažu sa učiteljem u proceni svih ispitivanih osobina koje utiču na školsko postignuće.

KRITIČKO MIŠLJENJE U NASTAVNOM PROCESU - ZAŠTO I KAKO
Dušanka Lazarević
Filozofski fakultet, Novi Sad

U razmatranju neophodnosti i mogućnosti da se kritičko mišljenje uvede u nastavni proces polazi se od programa projekta "Kultura kritičkog mišljenja" koji realizuje grupa autora, saradnika Instituta za psihologiju i MOSTa. Program je namenjen edukaciji nastavnika srednjih škola, posebno onih koji predaju predmete društvenih nauka (filozofiju, sociologiju, psihologiju, istoriju i srpski jezik i književnost), a usmeren je na razvijanje kompetencija za kritičko mišljenje nastavnika i učenika. U projektu se pošlo od rada na teorijskom određenju koncepta kritičkog mišljenja, posebno strukture sposobnosti koje ga čine, kao osnovom na kojoj su razrađeni sadržaji i postupci za pripremu nastavnika za osmišljavanje i vođenje nastave za razvoj kritičkog mišljenja mladih. Dati su predlozi rešavanja metodičkih problema u pripremi i realizaciji časa kritičkog mišljenja u kontekstu odgovarajućeg nastavnog predmeta.

KOMPARATIVNA ANALIZA PROGNOSTIČKE VALJANOSTI TESTOVA ZA UPIS DECE U PRVI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE
Katarina Puškar
Novi Sad

U ovom istra1ivanju proveravana je rpognostička valjanost Bender-Geštal testa (BGT) i testa za ispitivanje prvaka (TIP-1) u određivanju školskog uspeha dece. Ujedno, zadatak ovog istraživanja bio je i provera i poređenje mogućnosti Bender-Geštalt testa i TIP-a 1 (kao dva testa intelektualnih sposobnosti) da procene intelektualnu komponentu - gotovost i da adekvatno predvide uspeh velikog broja dece neposredno pred polazak u školu.
Prediktivna valjanost TIP-a 1 i BGT-a proveravana je u prva četiri razreda osnovne škole. Kao kriterijumi uzeti su opšte školsko postignuće (opšti uspeh) i pojedinačno predmetno postignuće učenika (iz srpskog jezika i matematike na kraju I, II, III i IV razreda).
Na osnovu nalaza prethodnih provera prognostičke valjanosti BGT-a i TIP-a 1 utvrđene su izvesne karakteristike ovih testova koje opravdavaju njihovu upotrebu u bateriji za ispitivanje gotovosti, ali prognostička valjanost ovih testova ipak nije potpuno potvrđena.
Ukupan uzorak obuhvatao je 302 dece, generacije 1994/95 i 1995/96, iz osnovne škole "Dušan Radović" iz Novog Sada.
Na osnovu dobijenih rezultata možemo reći da se na osnovu ovih testova može relativno dobro prognozirati opšti školski uspeh kao i uspeh iz pojedinih predmeta.

INTERNE METRIJSKE KARAKTERISTIKE KETTWIG TESTA (FORMA A) ZA PROCENU ZRELOSTI DECE ZA ŠKOLU (REAFIRMACIJA KETTWIG TESTA ZRELOSTI ZA ŠKOLU)
Gustav Bala
Fakultet fizičke kulture, Novi Sad
Agencija "Kinezis", Novi Sad
Jasmina Kodžopeljić
Filozofski fakultet, Novi Sad

Kettwig test za procenu zrelosti za školu primenjen je na uzorku od 87 predškolske dece, uzrasta između 6 i 7 godina. pomoću programa RTT9G utvrđene su interne metrijske karakterisitke, kako celokupnog instrumenta, tako i njegovih ajtema. Izveden je zaključak da se radi o sasvim dobrom mernom instrumentu za procenu grafomotorne zrelosti. Međutim, dodatno bi trebalo analizirati neke ajteme čije su se metrijske karakterisitke pokazale kao problematične. Isto tako neophodno je razmotriti opravdanost dosadašnje podele testa na tri dela, jer rezultati sugerišu da se radi o jednoj generalnoj sposobnosti kognitivnog funkcionisanja ispoljenoj putem sposobnosti dece za grafičku realizaciju likova zadatih u testu.

UDŽBENIK I SAVREMENE KONCEPCIJE OBRAZOVANJA
Biljana Trebješanin
Filozofski fakultet, Novi Sad

Udžbenik je osnovni oslonac i orjentir nastave, pa time i potencijalno značajno sredstvo za podršku određenih koncepcija obrazovanja. Šta se očekuje od savremenog udžbenika sa stanovišta: a) društva i kulture u kojoj nastaje, (b) ciljeva i zadataka savremene škole i (c) učenika kao neposrednog korisnika- pitanje je kojim se bavimo. Na osnovu analize savremenih koncepcija obrazovanja i udžbenika, kod nas i u evropskim zemljama, definisani su, i biće izloženi, osnovni principi i pravila konstruisanja osnovnoškolskog udžbenika (atraktivnost, predusretljivost, korektnost, razvojnost, osetljivost), kao i osnovne strukturne komponente koje savremeni osnovnoškolski udžbenik treba da sadrži (komponente u funkciji izlaganja sadržaja: tekst, slika; komponente u funkciji strukturisanja učenikove aktivnosti: pitanja, zadaci, metakognitivno vođenje; komponente u funkciji snalaženja u udžbeniku: predgovori, sadržaj, piktogrami i sl.) uz inoviran način njihovog ugrađivanja u udžbenik.

Promene u obrazovanju, o bilo kom društvu da je reč, relevantne su za sve njegove članove. U našem društvu, zbog grehova prošlosti i neizvesne budućnosti, važnost promena u obrazovanju je još i veća. Da li pristupiti promenama, izgleda da se ne postavlja kao pitanje. Ovo u sebi nosi opasnost da se u promenama napusti i ono što je do sada bilo dobro. Koji su principi na kojima treba da počiva buduća promena, koliko u njih mogu ili moraju biti ugradjena neka psihološka saznanja i principi, koja su to saznanja relevantna i kako se ona na dobrobit svih mogu operacionalizovati kroz obrazovne promene samo su neka od pitanja koja će pokrenuti ovaj okrugli sto.
Drugi segment ovog problema tiče se same struke i obrazovnih promena. Te promene imaju potencijal izazova za psihologe. Kakav je položaj psihologa u njima, a pogotovo onih koji rade u školama? Psiholog je već i sada znažajan učesnik u vaspitanju i obrazovanju, a biće nezaobilazan u predstojećoj reformi, jer je aktivan, kreativan, organizovan - koordinira, pokreće, predlaže, pomaže....Verujemo da zna i može. Važno je da osavremeni sopstvena profesionalna znanja i način rada; da prati tokove promena u okviru svoje delatnosti; da ih kritički prihvata; da bude uključen u sve aspekte rada u vaspitanju i obrazovanju (programiranje, planiranje, vrednovanje, komunikacija...). Polazimo na dalek i težak put. Valja se dobro pripremiti.

STAVOVI SREDNJOŠKOLACA O PROMENAMA U OBRAZOVNOM SISTEMU
Jelena Jakšić, Anita Đorđević, Radmila Stupar

Zakoračivši u novo doba, doba demokratije, gde svako ima pravo da javno iskaže svoje stavove a naročito o temama koje se direktno odnose na njega, smatrali smo kao nužnu potrebu bitnost saznanja o stavovima srednjoškolaca o najavljenim reformama u školstvu. 347 učenika 3. i 4. razreda srednje škole popunilo je upitnik od dvadeset pitanja vezanih za mogućnosti izmene i dopune nastavnog programa ali u skladu sa njihovim realnim mogućnostima, željama i interesovanjima. Takođe smo dobili ocenu kvaliteta nastave iz ugla učenika.
Učenici predlažu smanjenje količine obaveznog gradiva, zatim uvođenje veronake i seksualnog obrazovanja bar kao fakultativne predmete, izbacivanje nastavnog predmeta Logika, Latinskog jezika matematičkom smeru gimnazije, Hemije u trajanju od 2.godine jezičkom smeru gimnazije i Fizike u trajanju od 4.godine u medicinskoj školi, umesto Ruskog jezika učenje Italijanskog , Francuskog ili španskog jezika. Učenici predlažu da početak nastave više ne bude u ranim jutarnjim časovima i da je optimalno vreme početka oko 9.časova, a dužina časa ne treba da bude veća od 35 minuta. Stav je učenika, čak 84% ispitanih, da je neophodno korigovati kalendar nastave i bolje jedan raspust više nego gomila prazničnih dana koji se kasnije subotama moraju odraditi. Zanimljiva je želja o uvođenju Psihologije kao predmet u trajanju od 2.godine uz isticanje velike mogućnosti generalizacije i transfera naučenog na sve nastavne predmete a i životne teme uopšte.

VASPITNI RAD U ŠKOLI - EFEKTI PRIMENE PROGRAMA ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
Milka Mihailović
Gimnazija "Branislav Petronijević" Ub
Ljiljana Simić
OŠ "Milan Munjas" Ub

Institut za zaštitu zdravlja Srbije u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije je doneo Program zdravstvenog vaspitanja za osnovne i srednje škole. Problem koji prati realizaciju svih vaspitnih programa, pa i ovog, je što se u školskoj praksi oni ostvaruju po analogiji sa obrazovnim, čime se uglavnom svode na pružanje znanja. Predmet ovog istraživanja je utvrđivanje veze između znanja o zdravstvenim faktorima i zdravstvenog ponašanja učenika. Uzorak obuhvata 336 učenika uzrasta od sedmog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole.
Rezultati pokazuju da se sa uzrastom učenika znanje o zdravstvenim faktorima značajno povećava uz istovremeni porast navika koje nedvosmisleno ugrožavaju zdravlje učenika (pušenje, konzumiranje alkohola, zloupotreba droga), i pad navika zdravog stila življenja (pravilna i redovna ishrana, režim spavanja, fizička aktivnost). Na ukupnom uzorku znanje o zdravstvenim faktorima i zdravstveno ponašanje učenika su u negativnoj vezi koja je, mada veoma niska, statistički značajna. Varijacije u zdravstvenom ponašanju mladih ne mogu se objasniti uvedenim hipotetičkim konstruktom zdravstvenog lokusa kontrole (uverenje o ličnoj odgovornosti za sopstveno zdravlje).
Naši rezultati su u skladu sa savremenim studijama ponašanja koje govore da ni znanje, ni formiran stav o zdravlju ne moraju da utiču na ponašanje. Da bi se proizveli efekti na ponašanje učenika, prilikom odabira metoda rada treba uvažiti razvojne karakteristike uzrasta kojem je program namenjen, a posebno adolescentnog perioda i mehanizme socijalnog učenja kojima se može oblikovati ponašanje.

PODSTICANJE MORALNOG RAZVOJA DECE
Snežana Mraović
Osnovna škola "Sele Jovanovic", Šabac

Rad predstavlja pokušaj rasvetljavanja izvesnih aspekata moralnog razvoja dece i aktualizovanje ove značajne oblasti u školskoj i porodičnoj sredini. U prvom delu prikazana su polazna teorijska shvatanja moralnog razvoja (Pijažeov klinički metod i pojmovi subjektivne i objektivne odgovornosti) kao i rezultati istraživanja "Moralno sudjenje dece kroz izbor nagrada i kazni" koji su poslužili kao teorijsko-empirijska osnova modelu rada na podsticanju moralnog razvoja dece. Osnovni zaključak pomenutog istraživanja glasi: Moralno sudjenje dece prelaznog razvojnog doba zavisi od jednog broja društvenih i moralno važnih odrednica vezanih za radnje i situacije u kojima se vrše, odrednica kojih se i njihovi roditelji pridržavaju u vaspitanju. Dakle, pokušaj nalaženja elemenata subjektivne odgovornosti u moralnom sudjenju dece prelaznog razvojnog doba bio je neuspešan i objašnjen je pojmom sociocentrizam kojeg je definisao profesor dr. Jovan Miric u svom magistarskom radu i doktorskoj disertaciji. U drugom delu rada prikazan je specifičan model popdsticanja moralnog razvoja dece osnovnoškolskog uzrasta koji je postepeno, u toku poslednjih pet godina izgradjen i primenjuje se u OŠ "Sele Jovanović" u Šapcu. Model predstavlja kontinuirani rad sa učenicima, njihovim roditeljima i nastavnicima i obuhvata: redovnu nastavu, vannastavne aktivnosti, roditeljske sastanke i stručne organe škole. Rad sa decom podrazumeva dva nivoa zavisno od uzrasta: prvi nivo je rad sa decom od 7 do 11 godina, a drugi nivo je rad sa decom od 12 do 14 godina. U oba slučaja naglasak je stavljen na ostvarivanje sledećih ciljeva:

• definisanje i formiranje moralnih pojmova
• podsticanje razvoja kritičkog i analitičkog mišljenja
• razvijanje svesti o ličnoj odgovornosti

Osnovne metode rada bazirane su na prioncipima aktivne škole (rasprava, diskusija, zamena uloga i sl.), a naš specifičan doprinos metodologiji je metod sudnice i postavljanje pitanja u vidu moralnih dilema.

REFORMA ŠKOLSTVA - ODAKLE, KAKO, KADA, SA KIME I S ČIM
Milosava Nagulić
Viša škola za obrazovanje vaspitača, Kruševac

Polazak u školu je oduvek bio događaj i za decu i za roditelje. Događalo se to svima, sem malobrojnih izuzetaka u sedmoj godini života. I kao što je tendencija u svemu što nam se danas događa i tu je najavljena korenita promena "da bi smo se približili svetskom trendu". Događaj se pomera godinu dana unapred i to treba da bude početak reforme školstva. šta ova promena može da izazove, koje pripreme zahteva, u kom vremenskom periodu to može da se izvede, ko time treba da se bavi, treba li sa reformom poći od šestogodišnjaka? Jesmo li spremni za stvarnu reformu školstva? šta o tome misli javnost koje se to direktno tiče? Ovo su samo neka pitanja za čije su rešenje odgovorni mnogi pa i mi psiholozi.

STAVOVI NASTAVNIKA PREMA INTERKULTURALNOM OBRAZOVANJU I NJEGOVOJ ZASTUPLJENOSTI U ŠKOLSKIM UDŽBENICIMA
Marija Nikolić, Dragan Janjetović , Aleksanda Petrović
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd

Istraživanje je imalo za cilj snimanje stanja u pogledu zastupljenosti sadržaja interkulturalnog obrazovanja u postojećim udžbenicima, kao i nastavnikovih procena adekvatnosti tih sadržaja i potrebe za promenom. Uzorak je činio 71 nastavnik srednjih i osnovnih škola iz Srbije i Republike Srpske. Ispitivanje je izvršeno upitnikom poluotvorenog tipa. Ispitivano je da li je nastavnicima poznat pojam interkulturalnog obrazovanja, kao i njihova mišljenja o najvažnijim ciljevima interkulturalnog obrazovanja. Nastavnici su iznosili svoje procene o tome da li interkulturalno obrazovanje treba da bude zastupljeno u našim nastavnim planovima i programima, kao i o tome da li su u udžbenicima koje oni koriste zastupljeni sadržaji koji se odnose na istoriju i kulturu različitih etničkih grupa sa prostora bivše Jugoslavije. Takođe su iznosili svoja mišljenja o neophodnosti postojanja takvih sadržaja, kao i da li su sadržaji o istoriji i kulturi drugih naroda zastupljeni na adekvatan način. Opšti rezultati su pokazali da nastavnici imaju pozitivan stav prema prisustvu sadržaja interkulturnog obrazovanja u našim nastavnim planovima i programima, ali smatraju da najznačajniji ciljevi interkulturalnog obrazovanja treba da budu razumevanje kulture sopstvenog naroda i podsticanje razvoja nacionalnog identiteta. S druge strane, ciljevima kao što su suzbijanje predrasuda o kulturama i istoriji drugih naroda, sticanje znanja o kulturama drugih naroda i razvijanje tolerancije u odnosu na različitost drugih kultura pridaju manji značaj.

U PROMENE LAKO, SA MOĆIMA KAKO
Nada Stankov, Mirjana Mitrović
Beograd

Što smo moćniji ili što više osećamo da smo moćni, to više vidimo nemoć u svakom od nas. U trenutku kada se preispituje moć i nemoć vlasti, religije, struka, nauka... postaviti pitanje o našim moćima, pravo je vreme. Cilj našeg rada je da vidimo u čemu su psiholozi i pedagozi u školama "jaki" ili to nisu, koliko su moćni u pojedinačnim aspektima moći i u opštem profesionalnom smislu koji su ometajući faktori za realizovanje potencijala PP službe, a često i samo adekvatne uloge stručnih saradnika. Na kraju kao pandan svemu ovome, cilj name je i da dodjemo do realnih načina i puteva da se izborimo i odbranimo naš profesionalni identitet, te da spoznamo snage u nama samima.
Cilj je realizovan kroz radionicu "Skriveno blago", koja je rekonstrukcija i proširenje inicijalne radionice "Školski psiholozi u potrazi za blagokm" koja je predstavljena na 48. naučno-stručnom skupu psihologa i čiji su autori Eleonora Vlahović i Snežana Opanković.
Uzorak je činilo 150 npsihologa i pedagoga osnovnih i srednjih škola. Rezultati do kojih smo došli su vredni i otvaraju put za promene, a sledeći moto našeg rada: Zajedno smo jači - nešto će se ipak dogoditi.

O VASPITNOJ FUNKCIJI ŠKOLE
Snežana Stojiljković
Institut za pedagoška istraživanja, Beogradu, Filozofski fakultet, Nišu

U stručnim krugovima je godinama prisutno uverenje da škola ne ostvaruje u dovoljnoj meri svoju vaspitnu funkciju. O tome kakvo je stanje u niškim osnovnim i srednjim školamagovoriće se sa stanovišta rezultata empirijskog istraživanja, sprovedenog na uzorku od 150 nastavnika i 40 stručnih saradnika (psihologa i pedagoga). Podaci su prikupljeni upitnikom, napravljenom po uzoru na Konovu skalu vaspitnih ciljeva (sticati znanja, razvijati sposobnosti za timski rad, podsticati odgovornost i samostalnost, biti pristojan i poslušan, uvažavati prava drugih itd), a od ispitanika je traženo da navedu šta smatraju važnim, a šta nevažnim u svom radu sa učnicima. Analiza odgovora pokazuje da nastavnici i stružni saradnici ne vide školu samo kao instituciju koja treba da pruži znanje i razvije intelektualnu radoznalost učenika. Isto toliko je važno da vaspitači učine sve što je potrebno kako bi današnji učenici sutra postali odgovorni ljudi, dobri i savesni radnici i osobe koje umeju da se nose sa obavezama i životnim teškoćama. S druge strane, kao najmanje važno ili kao nešto čime škola ne treba da se bavi nejčešće je navođeno ponašanje u skladu sa polnom ulogom, a zatim razvijanje nacionalnih i patriotskih osećanja. Podaci o poželjnim vaspitnim ciljevima diskutuju se takođe s obzirom na to da li doprinose formiranju osobina koje podstiču autonomsnot mladih ili podržavaju konformističku orjentaciju ličnosti.

MORALNO VASPITANJE U ŠKOLI
Snežana Stojiljković
Institut za pedagoška istraživanja, Beogradu, Filozofski fakultet, Niš

Kriza morala i vrednosnog sistema uopšte jedan je od razloga zbog kojih valja razmišljati o uvođenju moralnog vaspitanja u škole. U radu se saopštavaju rezultati istraživanja, sprovedenog sa ciljem da se otkrije kakav je stav nastavnika i stručnih saradnika prema pomenutom problemu. Ispitivanje je sprovedeno u osma osnovnih škola sa teritorije grada Niša, a uzorak čini 130 nastavnika i 40 saradnika. Za prikupljanje podataka primenjen je, za ove svrhe napravljen, upitnik zatvorenog tipa. Analizom odgovora je ustanovljeno da se preko pedeset procenata ispitanih zalaže za uvođenje moralnog vaspitanja, koje bi se tretiralo kao školski predmet (bez klasičnog načina ocenjivanja). Četvrtina subjekata ispitivanja pritom smatra da moralno vaspitanje treba poveriti kvalifikovanim stručnjacima. bilo je mišljenja da to treba da bude izborni predmet za zainteresovane učenike. Samo mali broj ispitanika ispoljio je negativan stav prema uvođenju moralnog vaspitanja u škole, uz obrazloženje da time treba da se prevashodno bave roditelji. Drugi deo saopštenja odnosi se na implicitnu pedagogiju nastavnika i stručnih saradnika, o kojoj se zaključivalo na osnovu odgovora na pitanje šta treba činiti da bi od deteta postao dobar čovek. Podaci govore da se istovremeno koriste raznorodni vaspitni postupci: oni koji su zasnovani na sputavanju "rđave ljudske prirode", na oblikovanju ponašanja po ugledu na uzore, kao i oni koji se naslanjaju na razumsku stranu ličnosti ili, pak, na verovanje u dobru ljudsku prirodu i mogućnost podsticanja potencijala za saradnju među ljudima.

STAVOVI SREDNJOŠKOLACA O NASTAVNOM PREDMETU PSIHOLOGIJA
Radmila Stupar, Jelena Jakšić, Đorđević Anita

Kao što je svima poznato udžbenici i nastavni program predmeta Psihologija nije bitno menjan i više od 10 godina. Interesovanja srednjoškolaca se iz generacije u generaciju menjaju, a kako smo u iščekivanju promena u obrazovanju, zabeležili smo sugestije srednjoškolaca i njihove želje i očekivanja. Upitnik je popunilo 462 učenika tri Niške gimnazije i 82 učenika medicinske škole.
Stav je učenika da su korekcije udžbenika neophodne kao i promena načina držanja nastave.
Puko teoretisanje je nešto što ne donosi veliku količinu primenjivog znanja na životne situacije. Učenici smatraju da nije važna definicija konflikata, već je važno da ih nauči šta sa njima, važno je da nauče kako da se bolje uklope u svet koji ih okružuje i da nauče kako drugim ljudima mogu pomoći u prevazilaženju problema. želja im je da u okviru ovog predmeta više upoznaju i nauče o primenjenim granama psihologije. Tako misle o psihologiji međuljudskih odnosa, psihologiji sporta, psihologiji uspeha, psihologiji marketinga i menadžmenta. Smatraju da nastava treba da bude više nalik razgovoru, da se kao oblik nastave uvedu psihološke radionice, oupšteno govoreći da se postigne veći stepen aktivne nastave. Takođe predlažu smanjenje gradiva o organskim osnovama o funkciji nervnog sistema i žlezda, na najviše dva nastavna časa. Treba još reći da je čak 70% ispitanih učenika (385) izrazilo želju da više sazna o Frojdovoj psihoanalizi i čak 83.4% ispitanih učenika da se uvede poglavlje o parapsihologiji.
Generalno rečeno učenici smatraju da je neophodno sticanje primenljivog znanja uz primenu maksimalno aktivizirane nastave.

BEZBEDNO DETE U OSNOVNOJ ŠKOLI
Svetlana Tisinović
Pančevo

U radu će biti prikazan deo projekta "Bezbedno dete" čiji je cilj prevencija zlostavljanja dece, a koji je sproveden u osnovnim školama Pančeva, Beograda, Novog Sada, jagodine i Herceg Novog, školske 1999/2000. god. Nosilac ovog projekta je bio "Psihofon" - Društvo za zaštitu mentalnog zdravlja porodica iz Novog Sada, a koordinator mr Ibolya Gera, psiholog.
Poster prezentacijom će biti obuhvaćen prikaz praktičnog rada sa decom II, III, i IV razreda u osnovnim školama Pančeva.

NEKI EFEKTI KORIŠĆENJA MAPA UMA U NASTAVI
J. Tot-Kovačević, I. Marković
Viša tehnička škola, Zrenjanin
Lj. Terzin
Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola "Uroš Predić", Zrenjanin

Učenje u nastavi predstavlja kompleksan proces koji uključuje mnoge faktore. Procesom učenja i podučavanja bave se različite nauke. I pored toga, ni nastavnici ni učenici naješće nisu zadovoljni efektima svog rada. Učenje i podučavanje previše često uključuje stereotipan rad, motivisan "spolja".
Sagledavajući negativne i pozitivne aspekte učenja i podučavanja, britanski naučnik Toni Buzan osmislio je i patentirao "mape uma". Mape uma su dijagrami specijalne strukture, koji se u nastavnom procesu vrlo uspešno mogu koristiti u pripremi izlaganja, "hvatanju" i stvaranju beležaka, pri samom izlaganju, kao i kasnije, u toku samog procesa učenja i ponavljanja gradiva. Korišćenje mapa uma razvija kreativno razmišljanje uz bolju koncentraciju, pamćenje, organizovanje misli i ideja, što obezbeđuje razvoj efikasnosti mentalnih sposobnosti učenika.
U radu su izneti rezultati eksperimentalnog istraživanja nekih efekata korišćenja mapa uma u toku obrade novog gradiva. Eksperiment je uključio rad sa paralelnim grupama, testiranje postignutih rezultata, anketu i posmatranje. Rezultati pokazuju izuzetno veliki efekat korišćenja mape uma, i sa stanovišta količine zapamćenih činjenica i sa stanovišta motivacije učenika.

OBRAZOVNI PROGRAM KAO VASPITNI VODIČ ZA DIJALOG I TOLERANCIJU
Violeta Vasiljević

Zbog značaja koji škola, kao agens socijalizacije, ima u vaspitanju individue na putu do ličnosti opravdava stalnu potrebu za programima koji su celishodniji i imaju za cilj razvijanje sposobnosti rasudjivanja o sopstvenim vrednostima, pozitivan odnos prema radu i otvorenost za sadržajnije procese razvoja.
U radu je prikazan istorijski osvrt u savremenom svetu i kod nas o ideji aktivnog učenja u matematici kroz nivo problemske situacije. Teorijske osnove aktivnog mišljenja u matematici (AMM) date su kroz : razvoj saznajne komponente u procesu koji počinje preprekom (problemom) metodske jedinice, stvara se izazov i angažuje intelektualni potencijal u pronalaženju postupaka za rešavanje. Misaoni tok problemskog rešavanja prolazi kroz faze: preparacija, inkubacija, iluminacija i verifikacija. Sa aspekta psihologije učenje uvidjanjem odnosa i rešavanje problemskog zadatka je najefikasniji oblik učenja, pri kome dolaze do brzih promena, ne samo didaktički kvaliteti, već se ostvaruju i vaspitni efekti u vidu upornosti, samostalnosti, istrajnosti, kritičnosti, ...Posebno se naglašava problemski dijalog izmedju učenika (subjekta) i nastavnika i dijalog učenik - učenik. Dijalog kroz analizu postupaka koji donose rečenje sadržinski determinise strukturu nastavnog časa.
U istraživanju se pošlo od sledećih teorijskih okvira :
- opravdanost metodologije AMM za razvoj psihičkih procesa praćenja i mišljenja,
- da problemski dijalog, kao strukturni segment metodologije AMM-a, generalizovanim znanjem stvara kvalitetne promene za dijalog i toleranciju u realnom okruženju učenika.
Uradjen je eksperiment sa paralelnim grupama. Ispitanici (N=70), učenici VII razreda, ujednačeni u relevantnim i zavisnim varijablama, podeljeni su u E i K grupu. E-grupa je imala programski sadržaj metodologije AMM-a, dok je K-grupa za isto vreme (oktobar - maj) imala klasičnu nastavu. Pred završetak šk. god. ispitanicima je ponudjen upitnik otvorenog tipa u cilju ispitivanja socijalnih stavova i vrednosti. Sledećeg dana organizovane su dramske radionice od po dva šk. časa za pojedinačan (homogen) i zajednički grupni nastup. Koncepcijski radionice su nudile sadržaj konfliktnih životnih situacija kroz koje su učenici demonstrirali sopstvenu aktivnost rečima i pokretom. Saznajno i emocionalno angažovani, proradjivali su sadržaje tipa u "kako bih" situacijama.
Rezultati su potvrdili postavljene hipoteze. Značajna je kvalitativna razlika E-grupe u ponašanju, veštini vodjenja dijaloga i tolerantne atmosfere sa podjednakom odgovornošću, kako za učinjene greške tako i za postignuća. Neophodno je napomenuti da su učenici E-grupe izražavali izuzetnu psihološku stabilnost za:
a) Realno prihvatanje sebe kao ličnosti,
b) Prihvatanje druge ličnosti kao bezuslovne vrednosti.

PROGRAM VASPITNOG RADA U DOMOVIMA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA
Marija Vukelić
Srednjoškolski dom, Novi Sad

U Ministarstvu prosvete i sporta, u okviru Sektora za učenicki i studentski standard, pravo na smeštaj i ishranu ostvaruje oko 10,000 učenika srednjih škola na teritoriji Republike Srbije, u 64 ustanove učenickog standarda.
Tokom 1997. godine započet je obiman projekat u okviru koga je formiran tim ili Komisija za izradu Osnova vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola, koju su činili predstavnici Ministarstva, univerzitetski profesori, direktori, stručni saradnici i vaspitači iz domova učenika, sa ciljem da naprave nov, savremen Program vaspitnog rada, usaglašen sa potrebama učenika i vaspitača. Program je završen i sa primenom se započinje školske 1998/99. godine. Do tada je važio Program usvojen 1973. godine, na kome su u medjuvremenu vršene manje izmene.
Program vaspitnog rada obuhvata tri oblasti vaspitno-obrazovnog rada:

1. Učenje i razvijanje lične kompetentnosti (prof. dr Nenad Havelka)
2. Razvijanje ličnosti i socijalnog saznanja (Nada Ignjatovic Savic)
3. Problematika slobodnog vremena (prof. dr Dragan Kokovic)

Na osnovu Programa vaspitnog rada vaspitači formiraju svoj Godišnji program rada koji realizuju tokom godine sa učenicima svoje vaspitne grupe. Program vaspitnog rada sadrži ponudu širokog izbora tema iz koga vaspitači prave svoj lični izbor, za čiju realizaciju vrše pripreme oblika, metoda, tehnika i sadržaja rada. Nov Program vaspitnog rada usmeren je na individualne oblika rada kao i na grupne, posebno radionice, kao optimalan metod uskladjen sa ciljevima kao i uslovima rada u domovima učenika.
Svaka oblast ima svoj cilj, programske zadatke i sadržaje, a za njihovu realizaciju vaspitačima, potrebna je dodatna edukacija. Da bi se usavršavanja organizovala Programski savet domova učenika inicirao formiranje Metodičkog centra koji bi svojim radom omogućio adekvatnu realizaciju Programa vaspitnog rada, kao preduslov rada koji još uvek nije ostvaren.
Od psihologa, kao struke najbliskije sadržajima vaspitnog rada sa adolescentima, očekujemo veliku pomoć, kao stručni saradnici koji treba da budu primljeni u svim domovima, kao vaspitači ili kao predavači u Metodičkom centru.

Prva stranica | O Subotici | Program Sabora | Rezimei [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ]
| Radovi | Donatori | CPP - najnovija izdanja