Sreda, 30. Maj Četvrtak, 31. Maj Petak, 1. Juni

APPLICATIONS OF VIRTUAL REALITY IN PSYCHOLOGY
Nigel Foreman
Middlesex University

Virtual reality (3-D simulated environments) has a number of unique features, of potential benefit within psychology in areas such as spatial cognition research, in teaching and in therapy. Within special needs education, VR can enable exploration of buildings by children with mobility limitations that enhances their spatial skills, and it may in future assist the investigation of relationships between spatial-navigational, visual-spatial, academic subject-related, and life skills. The positive aspects and the drawbacks of VR use will be reviewed.

PRIMENA VIRTUELNE REALNOSTI U PSIHOLOGIJI

Virtuelna realnost (3-D simulacija okoline) ima značajan broj karakteristika koje mogu biti od koristi u psihologiji, u oblastima kao što su istraživanja spacijalne kognicije, učenje i terapija. U edukaciji osoba sa posebnim potrebama, virtuelna relanost može da pruži mogućnost istraživanja objekata deci sa ograničenom pokretljivošću, što podstiče razvoj spacijalnih veština; i može u budućnosti doprineti istraživanju relacija između različitih vrsta spacijalnih, akademskih i životnih veština. Pozitivni i negativni aspekti upotrebe virtuelne realnosti biće razmatrani u radu.

UPOREDJIVANJE PERVAZIVNOSTI DEMOKRATSKIH SHVATANJA O EKONOMIJI I POLITICI
Vladimir Džinović, Dubravka Drobnjak, Dejan Stanković, Milana Sretenović, Vladimir Hedrih
Filozofski fakultet, Beograd

Cilj ovog istraživanja bio je da ispita pervazivnost pojma demokratije u dvama važnim i često potenciranim oblastima savremenog društva - politici tj. političkom sistemu i privredi, ekonomiji. Preko za potrebe istraživanja konstruisanog instrumenta (DEP-1) želeli smo da utvrdimo koliko su demokratska rešenja i pojmovi primenjeni na politiku i ekonomiju bliski ispitanicima: koliko ih poznaju i koliko odobravaju. Na taj način došli smo do mere "širine shvatanja demokratije", koju smo nazvali S skor. Rezultati su pokazali da je S skor u oblasti politike viši nego onaj u oblasti preduzeća, što će reći da ispitanici pojam demokratije više vezuju striktno za politički sistem, a da je manje prepoznaju ili misle da je manje svrsishodna u drugim oblastima kao što je ekonomija. Zanimljiv je i nalaz da korelacije između S skora i odobravanja postupka spadaju tek u umerene, tj. ono što se prepoznaje kao demokratsko ne mora nužno i da bude odobravano! Preporuka koja je proizašla iz istraživanja nalaže da se preduzmu edukativne mere radi boljeg upoznavanja građana sa osnovnim načelima demokratskog postupka, naročito ukazivanje na prednosti "demokratskog ponašanja" kako bi ono postalo deo sistema vrednosti.

STILOVI SAZNAVANJA I POLNE TIPIZIRANOSTI STUDENATA
BEOGRADSKOG UNIVERZITETA
Ivana Kovačević
Filozofski fakultet, Beograd

Kognitivni stil, ovde posmatran kao psihoepistemološki profil (koji po Royce- u podrazumeva hijerarhiju stilova saznavanja) i polna tipiziranost, povezani su činjenicom da je društvena sredina, pa stoga i sam obrazovni sistem, onaj faktor koji ih formira, uobličava i modifikuje.
Naime, polna tipiziranost podrazumeva usvajanje sadržaja, ponašanja i atributa vezanih za sopstveni, kao i aktivno isključivanje onih sadržaja karakterističnih za suprotni pol. Taj proces se odigrava tokom formiranja polnog identiteta i dovodi do četiri moguca ishoda: da osoba bude maskulino ili feminino polno tipizirana, androgina ili nediferencirana.
Psihoepistemoloski profil predstavlja na osnovama vrednosnog sistema osobe uspostavljenu hijerarhiju stilova saznavanja koji mogu biti metaforični, racionalni i empirični.
Ovaj rad je pokušaj deskripcije odnosa psihoepisemoločkog profila i polne tipiziranosti, kod studenata beogradskog univerziteta.
Nalazi su, pored ostalog, pokazali da je femininost povezana sa metaforičnim kognitivnim stilom, maskulinost posredno, preko nalaza dobijenih za nisko feminine ispitanice, povezana sa empiričnošću, a da je racionalnost preferirana kognitivna strategija androginih ispitanika.
Ono sto je sa aspekta potrebe za promenom u obrazovnom sistemu bitno, je nalaz koji ukazuje na veoma nizak stepen preferencije empiričnosti kao kognitivnog stila medju studentima beogradskog univerziteta, a koji može ukazivati na zanemarenost iskustvenog načina saznavanja u okviru formalnog obrazovanja. Imajući to u vidu, preporuka je da se u obrazovnom procesu poštuje potreba za korišćenjem različitih stilova saznavanja i da se oni sistematski i u jednakoj meri razvijaju.

IGRA KAO STRATEGIJA PREVLADAVANJA STRESA
Ivana Lisul, Nila Kapor-Stanulović
Filozofski fakultet, Novi Sad

Igra je za predškolsko dete osnovni način izražavanja. Pružiti detetu mogućnost da se igra postaje još važnije kad je ono izloženo teškim i bolnim iskustvima, jer ih kroz igru ono proživljava i obrađuje.
Istraživanje prikazano ovim radom izvršeno je oktobra 2000. godine na deci uzrasta sedam godina, učenicima Osnovne škole "Toza Marković" u Novom Sadu, a sa ciljem da se utvrdi u kojoj meri je igra korištena kao strategija preovladavanja tokom NATO bombardovanja i kakav je subjektivan doživljaj dece o njenim efektima.
Rezultati pokazuju da je najveći broj dece koristio upravo igru sa ratnom tematikom da prevlada svoje strahove i osmisli nepoznate detalje situacije u kojoj su se našla, a takođe ukazuju na mnogo veću kreativnost i sposobnost snalaženja dece u teškim stresnim situacijama nego što se pretpostavljalo. Većina dece se danas vratila ustaljenim igrama, ali, po svemu sudeći, ne zato što su strah od rata prevladala, već zato što od njega beže.

INFORMISANOST NOVOSADSKIH GIMNAZIJALACA
I NJIHOVIH RODITELJA O MARIHUANI
Vladimir Mihić, Ivana Lisul
Filozofski fakultet, Novi Sad

Istraživanja informisanosti mladih o drogama uopšte, pored istraživanja koja su usmerena na utvrđivanje broja mladih koji zaista koriste različite droge, neophodna su kao priprema za programe prevencije, ali i programe edukacije o drogama u okruženju naše omladine. Problem koji je ispitan ovim istraživanjem jeste koliko su novosadski srednjoškolci i njihovi roditelji zaista informisani o marihuani kao najrasprostranjenijoj drogi kod nas i da li postoji razlika u znanju između učenika i njihovih roditelja, ali i među samim učenicima, zavisno od pola. Istraživanje je rađeno na novosadskim gimnazijalcima kao verovatno najobrazovanijim srednjoškolcima i njihovim roditeljima. Za samo istraživanje sastavljen je test znanja o marihuani u saradnji sa prof. dr. Nikolom Vučkovićem, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a na osnovu dostupne i aktuelne literature iz ove oblasti. U obradi podataka korišćen je t-test i značajnost razlike među procentima u programskom paketu Statistica. Rezultati su pokazali da je razlika u postignutim rezultatima na ovom testu statistički značajna između uečinika i učenica, a razlika je dobijena i u skorovima gimnazijalaca i njihovih roditelja. Takođe je utvrđena statistički značajna razlika u rezultatima na testu među starijim i mlađim roditeljima (rođeni pre i posle 1960). Dobijeni podaci značajan su doprinos edukaciji kao delu programa prevencije, čiji bi početak morao biti što raniji, već u osnovnoj školi kada, po svim istraživanjima, prva eksperimentisanja sa oćigledno nedovoljno poznatim drogama počinju.

UTICAJ UZRASTA NA PROCENU RAZVOJNIH STADIJUMA
ANIME ŽENSKIH LIKOVA U SLIKARSTVU
Milena Mitić, Ivana Čvorović, Jelena Davidovski
Filozofski fakultet, Niš

Na uzorku muškaraca (N=30) studenata FFK, uzrasta 20-25 g. i uzorku muškaraca - profesora srednjih škola ispitivane su procene osobina 4 stadijuma anime pomoću 12 sedmostepenih skala.
četiri razvojna stadijuma anime predstavljena su ženskim likovima u slikarstvu koje navodi K.G.Jung. Vizuelni stimulusi, tj. reprodukcije umeničkih slika (Pol Gogen "Tahićanke sa cvetovima manga", Pjero di Kozimo "Portret Simonete Vespuči", Van Ajk "Devica marija", i Leonardo da Vinči "Mona Liza") prezentovane su ispitanicima bez vremenskog ograničenja.
Rezultati pokazuju razlike u proceni pojedinih osobina ženskih likova, kao i njihovoj preferenciji u zavisnosti od uzrasnog doba.

UTICAJ POLA ISPITANIKA NA KORIŠĆENJE MEHANIZAMA ODBRANE
Tatjana Obradović, Aleksandar Lapčević, Gordana Stefanov, Aleksandar Kostić, Vladimir Mitrović, Tijana Gašić
Filozofski fakultet, Niš

U adaptaciji učenika tokom srednje škole mehanizmi odbrane igraju značajnu ulogu. Cilj ovog rada je utvđivanje razlika između polova u korišćenju pojedinih mehanizama odbrane. Istraživanje je sprovedeno testom DSQ-40 Andrews-a i saradnika. Test meri korišćenje zrelih (stilovi su: humor, anticipacija, potiskivanje i sublimacija), neurotičnih (altruizam, reaktivna formacija, poništavanje i idealizacija) i nezrelih tipova mehanizama odbrane (mašanje, projekcija, disocijacija, somatizacija, racionalizacija, pomeranje, izolacija, acting-out, obezvređivanje, izbegavanje, pasivna agresija i rascepljivanje). Ispitanici (N=366), učenici srednjih škola i to 127 momaka i 239 devojaka. Devojke statistički značajno više i češće koriste sva tri tipa mehanizama odbrane. Na nivou stilova momci u odnosu na devojke značajno više koriste dva mehanizma i to: disocijaciju i izbegavanje. Devojke više koriste humor, sublimaciju, reaktivnu formaciju, idealizaciju, somatizaciju, pomeranje, izolaciju, pasivnu agresiju i rascepljivanje. Zaključeno je da medju polovima postoje značajne razlike u korišćenju pojedinih i mehanizama i stilova odbrane.

DEČJA SLIKA SVETA
Dušan Ranđelović, Milica Todorov, Svetlana Bacić
Filozofski fakultet, Niš

Intelektualni razvoj deteta Ž.Pijaze je utvrdio između ostalog tako što je istraživao "dečju sliku sveta". Dokazao je nužnost stupnjeva u intelektualnom razvoju, kao i njihov unutrašnji determinizam.
Zanimalo nas kakva je slika sveta današnje dece. Da li je "nepromenjena" u skladu sa unutrašnjim determinizmom Pijažea ili se nešto ipak promenilo pod uticajem savremenijih uslova odrastanja današnje dece? Odlučili smo da ponavljajući ispitivanje Pijažeovom baterijom proverimo kako izgleda ovaj nivo razvoja (egocentrični) danas, u našoj sredini. Uzorak je činilo 64 dece, ali i njihovih roditelja. Posebnim upitnikom, konstruisanim za potrebe istraživanja, kontrolisali smo elemente okruženja: nivo obrazovanja roditelja, religioznost, uticaj mas medija. Obrada rezultata je u toku.

ŠTA STUDENTI PSIHOLOGIJE MOGU URADITI NA UNAPREDJENJU
MENTALNOG ZDRAVLJA - NOVOSADSKA ISKUSTVA
Nevena Savić, Jelena Mimić, Milica Babić, Aleksandra Birta
VoleNS, Novi Sad

U okviru projekta VoleNS Društva za zaštitu mentalnog zdravlja Psihofon iz Novog Sada, sprovedeno je istraživanje sa ciljem ispitivanja potrebe studenata da učestvuju u volonterskim akcijama namenjenim unapredjivanju mentalnog zdravlja.
Ustanovljeno je da je interesovanje studenata psihologije za ovakvim načinom rada veliko.
U Novom Sadu postoji više volonterskih programa, a u okviru nekih od njih većinu volontera čine studenti psihologije. Autorke ovog rada, kao volonterke, bile su uključene u tri projekta, realizovana u okviru Otvorenog kluba Novi Sad i Psihofona. U radu će biti predstavljena njihova iskustva.
Projekt Teen telefon (V. Beara, L. Marinković) podrazumeva službu koja pruža psihološku savetodavnu pomoć i podršku tinejdžer - tinejdžeru. Rad je započela ekipa od 16 prethodno edukovanih mladih ljudi, a danas postoji već treća generacija volontera. Ovo je prvi ovakav telefon u Jugoslaviji, a u toku je formiranje mreže Teen telefona u drugim gradovima. Drugi projekat nosi naziv "Za dečji osmeh" (J. Mimic, N. Savic, D. Radovanovic), koji podrazumeva volonterski tim koga čine mladi od 18 - 24 godine. Volonteri su edukovani za rad sa decom na bolničkom lečenju, kreativno osmišljavanje njihovog slobodnog vremena i pružanje podrške u toku perioda provedenog u bolnici. U okviru projekta radi se na zadovoljenju potrebe za komunikacijom i druženjem putem igre.
Kao treći projekat, 7. aprila, u centru Novog Sada, održana je ulična akcija "Usudi se da brineš". Akcija je organizovana u okviru programa obeležavanja Svetskog dana zdravlja. Tema akcije je bila Stres, a cilj - promovisanje aktivne brige o mentalnom zdravlju, kao i podizanje svesnosti o postojanju problema vezanih za mentalno zdravlje.
Na osnovu iskustva u ovoj oblasti, autorke veruju da volontersko angažovanje može da opstane u Novom Sadu, pod uslovom da postoji podrska sredine, kao i konkretne akcije da volonterizam zaživi.

RAZVOJ DEČJE SPOSOBNOSTI PREPOZNAVANJE SLIKARSKIH PRAVACA
Nataša Todorović
Filozofski fakultet, Beograd

Eksplorativnim istraživanjem ispitane su razvojne promene opažajno kognitivnih sposobnosti u kontaktu sa likovnim umetničkim delima. Ispitani su subjekti sa tri uzrasta 5, 9 i 14 godina - uzrasti karakterisitični za tri Pijažeova kognitivna stadijuma. Kao stimulusi su korišćena likovna dela realizma i impresionizma. najpre je ispitano dečje znanje o slikarskim delima. Zatim je svakom pojedinačnom detetu izlagano 10 reprodukcija istovremeno. Dete je svrstavalo slike u grupe, nakon čega je traženo da objasni svoj isbor. Izdvojeni su dečji kriterijumi za razvrstavanje i strategije rešavanja problema. Kvantitativna analiza (broj tačno svrstanih slika u određene pravce) ukazala je da postoji razlika po uzrastima. Kvalitativnom analizom izdvojena su tri aspekta kriterijuma svrstavanja slika u određene kategorije - objektivna dimenzija (način slikanja, dominantne boje i svetlost, realan sadržaj), subjektivna dimenzija (imaginaran sadržaj, subjektivna sličnost) i dimenzija doslednosti kriterijuma. Uočene su četiri različite strategije svrstavanja slika u određene grupa - parovi, lančani kompleksi, parovi kao osnova grupe i apstrahovanje (uvid u celinu). Na uzrastu od 5 godina deca imaju subjektivno-relacioni pristup, uočavaju subjektivne, sadržinske, lično značajne elemente, sa tematskom, lančanom vezom, sa nedoslednim kriterijumima i uviđanjima razlika. Dominantna strategija je lančani kompleks, a javlja se i formiranje isključivo parova bez mogućnosti pridruživanja drugih članova. Na uzrastu od 9 godina kriterijumi se objektivizuju. Strategija je izdvajanje parova oko kojih se formiraju grupe. Na uzrastu od 14 godina javlja se objektivno-analitički pristup. najčešća strategija je apstrahovanje, ali neznatno dominantna u odnosu na formiranje grupa na osnovu parova koji čine osnovu grupe. Dominantan kriterijum je način slikanja, a subjektivni kriterijumi su izostali. Doslednost kriterijuma se povećava sa uzrastom. Dobijeni rezultati su u skladu sa terijama Pijažea i Vigotskog.

NISI NAŠ, AL' SI DOBAR. UTICAJ KVALITETA PONAŠANJA I ETNIČKE PRIPADNOSTI NA SOCIJALNU PERCEPCIJU NASTAVNIKA KOD UČENIKA OSNOVNOŠKOLSKOG UZRASTA
Nataša Todorović, Oliver Tošković, Veljko Vučković, Jasna Đorđević, Jasmina Vrbaški
Filozofski fakultet, Beograd

Učenička percepcija nastavnika je jedan od najvažnijih činilaca nastave. Pozitivna percepcija dovodi do uspešnijeg ostvarivanja ciljeva nastave i realizacije nastavnih programa. Na percepciju utiču ponašanje nastavnika (koje proističe iz njegovih osobina ličnosti), kao i različita demografska obeležja, a prema kojima se unapred može razviti neka vrsta predrasuda. Naše eksplorativno istraživanje zahvata i segmente destruktivnog, internacionalnog konflikta između Srba i Albanaca, koji je već decenijama prisutan na našim prostorima, s apovremenim drastičnim eskalacijama. Da li kod srpske populacije osnovnoškolskog uzrasta postoji i kakva je razlika u opažanju nastavnika sopstvene i albanske nacionalnosti i da li variranje ponašanja nastavnika daje raličit efekat na socijalnu percepciju? Od učenika je traženo da na osnovu kratke biografije predavača koja se po grupama razlikovala jedino po imenu osobe i roditelja, što je indikator varijable nacionalnosti, opišu tu osobuodabiranjem jednog člana opozitnog para osobina. Zatim je na školski čas došao nastavnik koji se ponašao otvoreno ili zatvoreno predstavljajući se kao Srbin ili Albanac. Nakon časa ispitanici su ponovo procenjivali predavača na listi opozitnih parova. Osnovni nalazi su: prva impresija o imaginarnom predavaču se ne formira pod uticajem činjenice o njegovoj nacionalnoj pripadnosti (srpska - albanska); postoji razlika u impresiji o predavaču pre i nakon živog kontakta; u drugoj impresiji se javlja razlika u percepciji pod uticajem činjenice o nacionalnoj pripadnosti i kvaliteta ponašanja predavača. Osnovni zaključak je da se centralnom crtom u percepciji pokazao kvalitet ponašanja, a da se nacionalnost kao crta uključuje kao diskriminirajući faktor u percepciji tek u situaciji kada se nacionalne stereotipije poklapaju sa stvarnim kvalitetom odnosa u živoj interakciji, te pojačava značajno dejstvo centralne crte na ovom njenom polu.

ZADOVOLJSTVO ŽIVOTOM RADNIKA NA PRINUDNOM ODMORU
Oliver Tošković, Nataša Todorović, Adrien Božin
Filozofski fakultet, Beograd

O strukturalnoj društvenoj krizi govorimo onda kada vrednosti određenih parametara prelaze kritičnu granicu, pa se i sam poredak parametara menja. U toj siruaciji se često pribegava slanju određenoh broja radnika na prinudni odmor. Prinudni odmor radnici mogu shvatiti kao stresni događaj, zbog straha od gubitka posla i neizvesne budućnosti. Jedan od dugoročnih adaptacionih ishoda prevladavanja stresa je subjektino blagostanje npr. zadovoljstvo životom. Da li postoji povezanost između zadovoljstva životom, odlaska na prinudni odmor i sociodemografskih karakteristika? U istraživanju smo koristili Skalu zadovoljstva životom A. Božina. Dobijeni rezultati unekoliko odstupaju od logičnih pretpostavki. Zadovoljstvo životom nije u značajnoj direktnoj vezi sa prinudnim odmorom. Na tu vezu uticali su drugi faktori. Od intervenišućih varijabli se kao najznačajnija izdvojila varijabla opšteg nezadovoljstva životom. Međutim, trajanje prinudnog odmora je u vezi sa zadovoljstvom poslom, u tom smislu što ukoliko je neko duže bio na prirodnom odmoru, utoliko će težiti da bude nezadovoljniji svojim poslom. Promene u privredi bi se stoga morale okrenuti u pravcu racionalizacije broja radnika, da se ne bi dešavale situacije slanja na prinudne odmore. Ovakve situacije utiču na zadovoljstvo radnika poslom, čime se dodatno smanjuje i motivacija, zalaganje na poslu i produktivnost.

Profesionalna orijentacija u odnosu na predstojeće društvene promene ima za cilj da poveže sistem institucija koje se bave usmeravanjem ukupnih ljudskih potencijala u Srbiji: obrazovanje, zapošljavanje, privreda, državne institucije, zdravstvo, nauka i kultura i sport.
Sa aspekta obrazovanja reforma predviđa čvršću povezanost strukture obrazovnih profila sa potrebama tržišta rada. Nesklad između ponude i potražnje radne snage lakše će se prevazilaziti postupcima dodatnog usmeravanja i obrazovanja nezaposlenih kao i uvidom u demografska kretanja ljudskih resursa. Uvođenje savremene tehnologije zahteva specifične zdravstvene i psihološke karakteristike potencijalnih kandidata za promenjene uslove rada.

PREZENTACIJE:

INOVACIJE SOFTVERSKOG PAKETA PSIHO SA OSVRTOM NA MOGUĆNOSTI PRIMENE PIE-JRS U PROFESIONALNOJ ORJENTACIJI
Petar Kostić
Beograd

RAČUNARSKI PROGRAM ZA OBRADU TESTOVA KOJI SE KORISTE U PROFESIONALNOJ ORJENTACIJI
Jadranka Radojičić
Služba zapošljavanja, Sombor

PROGRAM PROFESIONALNOG INFORMISANJA UČENIKA OSMIH RAZREDA U NOVOM SADU
Marija Balkovoj, Olivera Vuković
Filijala zapošljavanja, Novi Sad

PROGRAM PROFESIONALNOG INFORMISANJA NA INTERNETU O UNIVERZITETIMA U SRBIJI
Vladimir Simić
Direkcija Republičkog zavoda za tržište rada

IZ ISTORIJE PROFESIONALNE ORJENTACIJE. OSNIVANJE SAVETOVALIŠTA ZA IZBOR ZANIMANJA
Tomislav Đurić

Savetovalište za isbor zanimanja odnosno Psihotehnički zavod Opštine Grada Beograda osnovano je 1931. god., a ukinuto 26. marta 1933. god. U njemu su radili psiholozi Branislav Krstić i Radmilo Vučić i lekar dr Ljubomir Nedeljković, u saradnji sa Maksimom Agapovim iz Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu. U ovom kratkom periodu ispitano je oko 2.000 mladeži.
Odmah posle Drugog svetskog rata učinjeni su izvesni napori da se organizuje rad na profesionalnom savetovanju omladine. Ali o praktičnim aktivnostima nema dokumenata. Organizovano bavljenje ovim pitanjem otpočelo je posle 1950. god. Institut rada pri Savetu za narodno zdravlje i socijalnu politiku Vlade FNRJ organizovalo je 11. i 12. decemra 1951 god. u Beogradu prvo savetovanje po pitanju izbora zanimanja. Na ovom savetovanju imali su učešća naši poznati naučni radnici, predstavnici prosvete, organa zdravlja i socijalnog staranja i sindikata. Prihvaćena je i kasnije realizovana inicijativa o organizaciji savetovališta za izbor zanimanja.
Posle osnivanja Savetovališta za izbor zanimanja u Beogradu pitanje organizovanja rada ove institucije otpočelo je i u drugim mestima u Srbiji. U Nišu je 14. 03. 1955. god. održano jedno dobro organizovano savetovanje po pitanju formiranja službe profesionalne orjentacije u cilju pravilnijeg usmeravanja omladine na izučavanje zanata.
U prikazu rezultata istraživanja treba više reći o tome kako je to bilo i zašto je to bilo - kako je došlo do ideje o osnivanju savetovališta o izboru zanimanja.

ZBORNIK RADOVA IZ PROFESIONALNE ORJENTACIJE 2000/2001
Slavko Milojković
Predsednik Sekcije DPS za PO

U mnogim zdravstvenim ustanovama ne postoje radna mesta psihologa, otvara se pitanje neophodnosti formiranja i formulisanja radnog mesta psihologa na klinikama iz svih oblasti medicini. Nužno se nameće i pitanje kako to zakon o zdravstvenoj delatnosti reguliše u svojim aktima, koji su putevi preduzimanja konkretnih mera da se ta radna mesta profilišu i zažive. Položaj zdravstvenih psihologa u praksi je nezavidan, psiholog se u zdravstvenim institucijama smatra "nižom" klasom od lekara, ima status saradnika, a bez obzira na specijalizaciju ili naučna zvanja izjednačen je sa diplomiranim doktorom. Izuzetno važno je i pitanje dijagnostičkih testova koji se koriste u zadrvstvenoj psihologiji, koji bi trebalo da se razlikuju od testova patocentrizovanih, a koji bi mogli da omoguće primerenu dijagnostiku potrebama zdravstvene psihologije, ne samo kao teorije, već pre svega kao prakse.

KONSTRUKCIJA I PRIMENA TESTOVA STVARALAŠTVA. NEKA ISKUSTVA
I REZULTATI PRIMENE
Tomislav Đurić

Od pre desetak i više godina počeo sam da se bavim metodama i tehnikama ispitivanja i vežbanja kreativnosti. Jedan od rezultata ovoga rada je i konstrukcija Testova stvaralaštva - za eksperimentalne svrrhe (1996. god.). Instrument se sastoji od serije testova - svaki od njih meri po jedno svojstvo. Od 14 testova 5 je preuzeto od drugih autora. Prvi u nizu je Test za duhovite odgovore na pitanja (Primer: Zašto je Ganglang jezero tako mutno, iako ga iz dana u dan sveži, bistri izvori napajaju čistom vodom?). Drugi je Test proizvođenja ideja (Primer: Slika krivog tornja u Pizi). Test naslova slika (Dato je 15 slika sa više značenja, kojima treba dati duhovit naslov). Četvri je Test alternativne upotrebe reči (Primer: Čemu služi "Put"). Peti je Test definisanja problema (Dato je 10 slika sa više značenja - kod svake slike treba odrediti problem). Test matematičkog stvaralaštva (Primer: presipanje vode iz suda u sud). Test književnog stvaralaštva (Dato je pet slika na osnovu kojih treba sastaviti priču, ili dovršiti priču "Nesrešna A Sa Nio"). Testovi likovnog stvaralaštva (Započete crteže treba dovršiti na originalan način). Test produkcije reči (Dato je 12 grupa besmislenih slogova od kojih treba napraviti što više reči). Test skrivenih figura (15 geometrijskih kompozicija među kojima se skriva jedna od zasebno nacrtanih). Test prepoznavanja crteža (Uglavnom je poznat test). Test asocijacija reči (povezivanje reči tako da se dobije smisaoni lanac). Test fleksibilnosti percepcije (Poznat je test - u širem smislu reči) i Test kombinovanja reči sa istim početnim slovom (Ideja je uglavnom poznata).
Neka iskustva i rezultati istraživanja, zanimljivi, biće saopšteni na naučno-stručnom skupu psihologa.

INTERESOVANJA UČENIKA ZA DEFICITARNA I SUFICITARNA ZANIMANJA
Žaklina Đurić
Služba za zapošljavanje, Valjevo

Za uspešno obavljanje mnogih aktivnosti u oblasti zapošljavanja i obrazovanja, posebno u oblasti profesionalnog i obrazovnog usmeravanja učenika od posebnog je značaja sagledavanje deficitarnosti i suficitarnosti kadrova po zanimanjima. Deficitarna zanimanja su ona u kojima je broj traženih radnika znatno veći od broja nezaposlenih u odnosu na potrebe za radnikom u datom zanimanju.
Pri izboru zanimanja i škola i učenici treba da vode računa o suficitarnosti, odnosno deficitarnosti zanimanja koja žele da izaberu. Potrebno je pored ostalih informacija da znaju i mogućnosti zaposlenja u pojedinim zanimanjima. U suprotnom može se desiti da učenik nakon školovanja bude osposobljen za suficitarno zanimanje i time izgubi izgled za zaposlenje.
Anketa o izboru zanimanja i škola sprovedena na populaciji učenika osmog razreda u Kolubarskom okrugu poslužila je kao pokazatelj za interesovanja učenika pri opredeljivanju za srednju školu i buduće zanimanje. Profesionalna interesovanja korelirana su sa deficitarnošću i suficitarnosšću zanimanja u našem okrugu i time je napravljena prognoza željene srednje škole, budućeg zanimanja i mogućnosti zaposlenja. Anketa je sprovedena na uzorku od 1447 učenika. Detaljnija analiza biće saopštena na Skupu psihologa u okviru Sekcije za profesionalnu orjentaciju.

KONCEPT O SEBI I VREDNOSNE ORIJENTACIJE ADOLESCENATA
Dragan Janjetović
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd

Koncept o sebi i vrednosne orijentacije određuju izbore ciljeva i opšte načine ostvarivanja ciljeva osobe. Imaju važnu funkciju u dinamici ličnosti i predstavljaju načine ispoljavanja ličnosti. Problem istraživanja bio je da li postoji i kakva je priroda povezanosti varijabli koncepta o sebi i vrednosnih orijentacija adolescenata. Varijable koncepta o sebi operacionalizovane su kratkim skalama Likertovog tipa: opšteg samopoštovanja (Rozenberg, 1965, adaptacija Bezinović,1986), generalizovane nekompetentnosti (Bezinović, 1986), svesti o svom fizičkom izgledu, o spretnosti i snazi, o intelektualnim sposobnostima, o socijalnoj evaluaciji, o emocionalnosti. (Opačić,1995) kao i skalom spoljašnjeg lokusa kontrole (Bezinovć i Savčić, 1989). Varijable vrendosnih orijentacija merene su pomoću: a) skala autoritarnosti i konformizma (Kuzmanović, 1984) i b) skala poželjnosti različitih životnih stilova (utilitarnog, saznajnog, hedonističkog, prometejskog, individualističkog, stvaralačkog, socijalnog, sentimentalno-porodičnog, altruističkog i stila orijentisanog na ugled i moć) iz različitih izvora (Popadić, 1990, Joksimović, 1992, Vasović, 1988). Uzorak je činilo 672 učenika oba pola trećih i četvrtih razreda 7 beogradskih srednjih škola. Kanonička korelaciona anliza je pokazala da postoji značajna povezanost izmedju varijabli koncepta o sebi i varijabli vrednosnih orijentacija, kao i da se ova veza ostvaruje pomoću četiri glavna mehanizma. Ti mehanizmi su drugačiji u poduzorcima različitog pola. Diskutuju se vaspitne implikacije dobijenih nalaza.

PSIHOLOG RADA U SUSRETU ZA TRŽIŠTEM
Vera Kondić
Beograd

Pozicija psihologa rada je bitno drugačija od pozicije koje imaju kolege iz drugih delatnosti. Tržište kome mi nudimo svoje uslugeje izuzetno veliko i šaroliko. Istovremeno je i oblast kojom se bavimo sa izuzetno mnogo mogućnosti. Ovde su prikazani produkti sa prošlogodišnjeg Okruglog stola "Psiholog i psihologija rada u susretu sa tržištem", koji daju "recept" kako uskladiti mogućnosti i zahteve i kako poboljšati položaj. Ključna reč je promena, promena u svakom od nas.

ZAŠTO ODBOR ZA ISTORIJU PSIHOLOGIJE U SRBIJI
Vera Kondić
Beograd

IO DPS je inicijator Odbora za istoriju psihologije u Srbiji. Osnovni cilj odbora je da prikupi i sistematizuje građu koju su stvarali i stvaraju, posebno eminentni psiholozi na ovom prostoru. Želimo da naše materjalne tragove sačuvamo od zaborava i da učinimo prvi korak ka istoriografiji psihologije u Sbiji. Planiramo različite projekte, ali nam za početak nedostaju ljudi koji će to realizovati. Sabor je prilika da izložimo osnovne ideje i ciljeve vezane za rad ovog odbora.

PREDLOG PSIHOMETRIJSKIH STANDARDA ZA RAČUNARSKI ZADAVANE
PROJEKTIVNE TESTOVE LIČNOSTI
Petar Kostić
Vojna akademija VJ, Beograd i Filozofski fakultet, Niš
Zoran Anđelković
LOLA Korporacija, Beograd

Budućnost psihometrije i na našem "profesionalnom prostoru" su psihološki testovi zadavani, obrađivani i interpretirani na računaru. Tu sudbinu ne mogu izbeći ni projektivni testovi. U ovom radu autori predlažu neke standarde kojima valja prilagoditi projektivne testove da ih "sudbina" ne bi isključila iz psihometrije.
Standardizacija zadavanja bez obzira da li ispitanik radi na računaru ili ne.
Potpuna objektivizacija postupka ocenjivanja odgovora.
Uvođenje jasnih relacija između znakova koje projektuje ispitanik i značenja koje im pridaje psiholog. Preciznije, svakom projektivnom znaku može se pridati konačan broj značenja i obratno, ali ne može biti "preklapanja" u bilo kom smeru.
Uvođenje u igru uzorka ispitanika i utvrđivanje ostalih mernih karakteristika nezavisno od greške merenja pojedinih.
Utvrđivanje koeficijenta korelacije između rezultata ispitanika kada se test zadaje na računaru i nezavisno od njega
Za sada ovako definisanim standardima na našem profesionalnom prostoru udovoljavaju Roršahov test (Harrower-Erickson), TNR (Bregerova modifikovana verzija) i Machover-test crteža ljudske figure (Kostić-Divac verzija).

VREDNOSTI PSIHOFIZIOLOŠKIH KRITERIJUMA ZA SELEKCIJU KANDIDATA ZA UČENIKE VOJNE GIMNAZIJE - VAZDUHOPLOVNI SMER
M. Milkovski, M. Čabarkapa
Institut za vazduhoplovnu medicinu ZPM VMA

Provera vrednosti selekcionih kriterijuma u određenim ljudskim delatnostima je permanentan i stalni zadatak psihologije rada. Od 1992. god. primenjuje se nov način izbora učenika Vojne gimnazije - vazduhoplovni smer. Selekcija kandidata za ovaj smer vrši se od učenika VG - opšteg smera u drugoj godini školovanja. Ustvari, to predstavlja sekundarnu selekciju, jer kandidati prethodno prolaze primarnu selekciju.
Na grupi od 73 prijavljenih kandidata za 2000. god. primenjeni su sada važeći i najstroži medicinsko-psihološki kriterijumi za vojne pilote, budući da se iz ove grupe biraju studenti VA, smer avijacije, odnosno budući vojni piloti.
Osnovni cilj ovog rada je da se utvrde razlozi zbog čega se veliki broj kandidata odbacuje (onesposobljava) i provere razlike na psihofiziološkim testovima između grupe sposobnih i grupew nesposobnih učenika. U postupku selekcije za 2000. god. na osnovu konačne ocene komisije, 34,25% kandidata je oglašeno sposobnim, a 65.75% nesposobnim za učenika Vojne gimnazije - bazduhoplovni smer. Najveći broj kandidatat koji ne ispunjava zahtevane kriterijume je na očnom kabinetu i znosi 19 ili 26.03%, dok na kabinetu za psihologiju iznosi 5 ili 6.85%.
U postupku selekcije na celoj grupi kandidata primenjena je sledeća psihološka baterija: test perceptivnog rezonovanja, test verbalne sposobnosti, test prostornog opažanja, test pažnje i standardizovani intervju.
Dobijeni rezultati pokazuju da ne postoje statistički značajne razlike na pojedinim testovima između rezultata grupe sposobnih i nesposobnih kandidata, osim rezultata na testu pažnje (kriterijumskom testu) gde postoji statistički značajna razlika na nivou .05. U celini posmatrano, rezultati istraživanja ukazuju na to da u budućoj selekciji kandidata treba primenjivati testove pažnje i druge testove kao što su test - aparati kojima se ispituju operativne psihološke funkcije (koncentracija pažnje, neposredno pamćenje i brzina reagovanja) koje su najzahtevnije u ovoj složenoj operativnoj delatnosti kao što je pilotska.

OČEKIVANJA ZAPOSLENIH, STAVOVI PREMA SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI
I KLIMA U AKTUELNOJ SITUACIJI
Danica Milošević, Vesna Milenković
SARTID Smederevo, PJ Odnosi s javnošću

Stručne službe SARTID-a a.d. su krajem januara ove godine, realizovale istraživanje sa ciljem da se snimi aktuelno raspoloženje i mišljenje zaposlenih o važnim pitanjima vezanim kako za poslovanje preduzeća, tako i za život i rad njegovih radnika. Tačnije, ispitivan je stepen obaveštenosti radnika o aktuelnim dešavanjima u preduzeću, viđenje aktuelnog poslovanja, šansi i oganičenja u radu, ali i perspektive preduzeća, zatim kakva su očekivanja zaposlenih u narednom periodu, kakva je klima i radna disciplina u radnom okruženju, šta zaposleni misle o vlasničkoj transformaciji...
Uzorak ispitanika sačinjavalo je 485 zaposlenih iz 24 celine (PJ/D.O.O.) SARTID-a a.d. i po svojim karakteristikama je reprezentativan.
Na ovom mestu prikazaćemo samo neke, interesantne rezultate.

1. Očekivanja zaposlenih

• Očekivanja u pogledu daljeg rada i poslovanja SARTID-a, a posle najnovijih dešavanja, uglavnom su bez upadljivijih ekstremnih (pozitivnih i negativnih) karakteristika, uz prisustvo blagog optimizma.
• Značajan porast zarada očekuje se naročito posle 2001. godine, ali i do kraja ove godine; za period od 6 meseci (I polovina 2001. godine), paralelno egzistiraju očekivanja da će se zarade neznatno popraviti, ali i da će i značajno porasti.
• Promene na bolje po pitanju standarda očekuju se do kraja 2001. godine, ali tek i u narednih par godina.
• Lični doprinos radu preduzeća viđen je u poverenju u one koji znaju i hoće da unaprede SARTID, štednji u okviru svog posla, idejama da se bolje radi, razumevanjem i strpljenjem za aktuelno stanje...

2. Procena klime i raspoloženja

• Značajne razlike po pitanju procene klime i radnog ambijenta za raniji (pre najnovijih dešavanja u Koncernu i društvu uopšte) i sadašnji period ustanovljene su kod sledećih opisa ambijenta: "drugarstvo", "javašluk", "protekcija i veze", "ljudi pričaju samo o novcu", "verovanje u budućnost", "probuđena energija". Zaključak je da su sklonost javašluku, drugarstvo, kao i protekcija i veze ipak više bili dominantna karakteristika prethodnog perioda, dok je u aktuelnom vremenu značajno naglašena situacija da ljudi pričaju samo o novcu, da veruju u budućnost i da su sa bitno probuđenom energijom. (Napominjemo da su u ovim periodima i ostale karakteristike bile prisutne u određenom stepenu, ali da su pomenute dominirale i značajno se razlikovale u prethodnom i sadašnjem trenutku.)
• Aktuelno stanje radne i tehnološke discipline u odnosu na raniji period procenjeno je uglavnom kao nepromenjeno ("nepromenjeno-pretežno loše" i "nepromenjeno-pretežno dobro"), ali je znatno prisustvo i ocene da je stanje nešto bolje nego ranije.

3. Mišljenje o vlasničkoj transformaciji

• U slučaju vlasničke transformacije očekuju se uglavnom pozitivne promene kada su u pitanju sledeći momenti: kvalitet proizvoda, izvoz, modernizacija pogona, priliv investicija, zarade, radna i tehnološka disciplina, proizvodni program, obim proizvodnje...
• Zabeleženo je u znatnoj meri mišljenje da će vlasnička transformacija bitno uticati (promeniti) način rada.
• Procena klime u preduzeću u slučaju vlasničke transformacije se kreće od pretežne ohrabrenosti i prisustva nade, preko istovremeno pozitivnih i negativnih reakcija, do postojanja neizvesnosti i straha.
• Uticaj svojinske transformacije na zarade zaposlenih iskazan je kroz najprisutniji stav "da će morati da se radi znatno više da bi plate porasle".
• U svetlu rešavanja kadrovskih pitanja, zapaženo je mišljenje da radnike treba upućivati na nove programe (prekvalifikacija), a u nešto manjem stepenu je prihvaćeno davanje otpremnine za privatnu delatnost ili angažovanje u okviru malih i srednjih preduzeća SARTID-a.
• Ličnim izjašnjavanjem ustanovljeno je da bi se zaposleni uglavnom uključili u nove programe (prekvalifikacija), ali da zatim prihvataju dobijanje otpremnine za privatnu delatnost ili programe malih i srednjih preduzeća SARTID-a.

ALTRUIZAM STUDENATA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA U ZAVISNOSTI OD NEKIH
SOCIO-DEMOGRAFSKIH VARIJABLI
Uroš Mladenović, Branislav Kosanović, Andrea Galamboš
Filozofski fakultet, Novi Sad

Cilj ovog rada je bio da se sagleda i analizira altruizam kod studenata Novosadskog univerziteta s obzirom na neke socio-demografske varijable kao što su pol, religioznost po samoiskazu, veroispovest studenata, pripadnost određenom fakultetu (društvene ili prirodne nauke), te materijalnim statusom porodice po samoproceni svakog ispitanika. Za ispitivanje altruizma korišćena je 40 ajtemska skala NSA200 (Mladenović, U. i Kosanovic, B. 2000), a uzorak je obuhvatio 525 studenata oba pola Novosadskog univerziteta, sa ukupno 12 novosadskih fakulteta. Uzrast ispitanika kretao se između 19 i 29 godina (sa prosečnom vrednošću oko 21 godine). Za potrebe utvrđivanja strukture razlika u analiziranom prostoru odabranih socio-demografskih varijabli korišćen je multivarijatni model diskriminativne analize, i u svih pet analiziranih slučajeva utvrđene su statistički značajne diskriminativne funkcije.

STAVOVI I MOTIVACIJA NEZAPOSLENIH LICA SUFICITARNIH ZANIMANJA
U ODNOSU NA PROMENU ZANIMANJA
Biljana Pejić, Dušanka Milošević

Polazeći od problema nezaposlenosti, s jedne strane, i potrebe za prekvalifikacijom radne snage zbog prestruktuiranja privrede, s druge strane, bilo je zanimljivo ispitati spremnost nezaposlenih lica suficitarnih zanimanja za promenom zanimanja i utvrditi faktore koji utiču na njihovu odluku da prihvate prekvalifikaciju.
Ispitivani su stavovi prema: osnovnom zanimanju, zapošljavanju u struci i van nje, prekvalifikaciji i dokvalifikaciji, i značaj pojedinih motivacionih faktora koji utiču na ove stavove. Anketirano je N=500 nezaposlenih lica, IV stepena stručne spreme, zanimanja iz oblasti: mašinske, arhitektonske, rudarske, hemijske i ekonomske struke, koji čekaju na zaposlenje duže od godinu dana. Obrada rezultata je u toku.

LJUBAVNI ODNOSI MLADIH, DOMINANTNI STILOVI, KOMBINACIJE I UTICAJI
Tatjana Stefanović Stanojević

Interakcija majka - dete u ranom detinjstvu, značajno određuje kasnije odnose osobe prema sebi samoj, ali i prema svetu oko sebe. Sve aktuelne psihološke teorije se slažu da je tako. Zanimalo nas je kako i koliko odnosi u detinjstvu oblikuju ljubavne veze mladih. Nastojali smo da odgovorimo na ovo pitanje iz ugla teorije afektivnog vezivanja.
Odnose u detinjstvu procenjivali smo na osnovu skale za procenu vaspitnih stavova roditelja, (EMBU,1985) a bliske, partnerske veze na osnovu "Close Relationships Scale (1998, Brenan et al). Dobijena je statistički značajna korelacija između doživljaja prihvaćenosti u odnosu na majku i partnerske veze poverenja, sigurnosti, uzajamnog uvažavanja. Takođe je statistički značajna veza između doživljaja neprihvaćenosti u detinjstvu i odnosa prema partneru u smislu distanciranosti, nepoverljivosti, straha od intimnosti. Posebno indikativnim učinio nam se nalaz da su vaspitni stavovi nedoslednosti i prezaštićivanja iz detinjstva, korelirali sa odnosom prema partneru u smislu preokupiranosti vezom do potrebe za simbiotskim vezivanjem.

PROJEKAT "EDUKACIJA ZA NENASILJE",
NADA IGNJATOVIĆ - SAVIĆ

ZAJEDNIČKI REZIME:

Projekat "Edukacija za nenasilje" je realizovan tokom protekle godine, u organizaciji instituta za psihologiju, a pod pokroviteljstvom UNICEF-a i Ministarstva prosvete Srbije. Realizovan je u 6 škola u Srbiji (Pančevo, Jagodina, Niš, Valjevo, Čačak i Beograd). Biće prikazani posteri iz škola koje su učestvovale u projektu, sa produktima učenika i roditelja, kao i model vršnjačkog posredovanja u sukobima.

Ciljevi projekta su:

1. razvijanje vaspitne kompetenicje odraslih - vaspitača, prosvetnih radnika i roditelja u posebno delikatnim domenima socijalizacije emocija, i razvijanje karaktera i ličnosti dece i mladih,
2. razvijanje modela uzajamnog vaspitanja,
3. razvijanje veština nenasilne komunikacije i kod odraslih i kod dece,
4. razvijanje vrednosti kulture nenasilja. Projekat je imao i posebne ciljeve: uključivanje roditelja i razvijanje modela vršnjačkog posredovanja.

(1) Poster: O.Š.,"BRANKO RADIČEVIĆ", PANČEVO
Smiljana Grujić, Dajana Grgić, Snežana Pavlović

• Foto prezentacija edukacije prosvetnih radnika.
• Foto prezentacija razvijanja vaspitne kompetencije roditelja.
• Foto prezentacija koja prikazuje rad sa učenicima različitog uzrasta u radionicama "Edukacija za nenasilje".

(2) Poster: O.Š. "MIŠA DUDIĆ", VALJEVO
Stanka Georgiev

• Prikaz didaktičkog materjala koji pomaže deci da osveste vezu između osećanja i potreba.
• Prezentacija postupaka u vršnjačkom posredovanju.

(3) Poster: O.Š. "RATKO VUKIĆEVIĆ", NIŠ
Marina Ostojić, Jelena Dimitrijević, Nina Sretenović

Žirafeći koraci:

• Ilustracija žirafećeg jezika, sa primerima iz školskog života
• Prikaz istraživanja kojim je obuhvaćeno 80-oro dece, 80 roditelja i 26 nastavnika, pre i posle primene programa.

(4) Poster: O.Š. "RADA MILJKOVIĆ", JAGODINA
Valerija Živković, Zorica Milićević, Danijela Stamenov

Kazna i alternativa kažnjavanja:

• Odgovori roditelja po kategorijama (kakve su kazne dobijali kao deca od odraslih, za koje postupke, kako su se osećali, koja je potreba tada bila prisutna kod njih i čemu ih je kazna naučila).
• Odgovori učenika po kategorijama (šta si najneprijatnije doživeo od nastavnika kada si zakasnio na čas, nisi imao domaći zadatak, nisi bio spreman da odgovaraš, šapnuo si drugu).

(5) Poster: O.Š. "VUK KARADŽIĆ", ČAČAK
Marija Vulović

• Mapiranje konflikata kroz četri žirafeća koraka, kao jedan od načina rešavanja sukoba. Mapa sadrži pored osnovnih linija i dodatne grane, učesnike sukoba, moguća rešenja, građenje sporazuma i overa sporazuma.
• Osporavanje etiketa kroz četiri žirafeća koraka.

(6) Poster: O.Š. "SVETI SAVA" BEOGRAD
Mila Ljubisavljević

• Dečji produkti nastali kao posledica primene programa od I do IV razreda.

PROGRAMSKI ODBOR

Predsednik:
Prof. dr Mikloš Biro

Članovi:
Prof. dr Nila Kapor - Stanulović
Prof. dr Lajoš Genc
Prof. dr Branislav Čukić
Doc. dr Mirjana Franceško
Asis. mr Ivan Jerković

Sekretar:
Asis. mr Marija Zotović

ORGANIZACIONI ODBOR

Predsednik:
Dijana Kopunović

Članovi:
Desanka Kujundžić
Simo Kozić
Snežana Marković
Sandra Janjić
Dr Seleši Vago Laslo
Anuška Gece

Prva stranica | O Subotici | Program Sabora | Rezimei [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ]
| Radovi | Donatori | CPP - najnovija izdanja